Новогодишње одлуке: 9 ствари које сам обећала себи да ћу радити другачије у 2020.

2 јануара, 2020

Као мајка двоје деце, знам да нисам једина која често посећује домаће и стране сајтове о родитељству, радо слуша и чита савете педагога и психолога и много учи о васпитању и одгоју, како би разумела неке ситуације и понашања своје деце и била спремна да на њих одговори на прави начин.

Ипак, нити су сви савети универзални, нити свако треба и може да примени баш све што прочита. Размишљајући доста о томе шта бих могла да радим другачије, направила сам свој списак новогодишњих одлука за 2020. и тога што желим као родитељ да променим.

И заиста ћу се трудити да буде тако.

Бићу више “офлајн”. Спустићу телефон, лаптоп, искључићу тв, на бар два сата од момента кад се сви окупимо после вртића и посла. Разговараћемо, спремати вечеру, постављати сто, склањати судове… и све то – заједно! За ових шест година схватила сам да време никад не пролази тако брзо, као кад имате малу децу. А они тако брзо расту да је сваки тренутак проведен с њима драгоцен.

Мајка И супруга. Обећавам себи и да нећу сву своју енергију усмерити само на то да будем добра мама, већ и на то да негујем и чувам свој брак. Тако ћу и деци дати пример здравог партнерског односа испуњеног љубављу и поштовањем и помоћи им да се осете сигурно, самопоуздано и вољено.

Више ћу слушати, а мање причати. “Шта ти мислиш? Како се осећаш? Причај ми о томе.  Шта мислиш да треба да урадимо?” Ово су питања која ћу се трудити да чешће постављам својој деци, уместо држања лекција које је свим родитељима постало навика.

Игнорисаћу усисивач. Проводићу мање времена у чишћењу, а више у игри! Деца неће памтити да ли је кућа била савршено чиста увек, али ће памтити како смо се заједно забављали и уживали!Ушушкаћу их и прочитати им причу СВАКЕ вечери. Ма колико да вам дете има година, одвојте време да прочитате причу, попричате, да их ушушкате сваке вечери. То што сте ту на крају сваког дана, без обзира на све, то је њихова сигурна лука, то је њихов осећај да је све у реду и да ће увек имати тих својих пола сата с вама, када могу да вам испричају све што им лежи на срцу, а што током дана можда нису стигли. Сви знамо колико је лако прескочити ову рутину, увек у трци с обавезама и временом, али ја сам решила да сваке вечери себи обезбедим једну туру мажења пред спавање са својом децом. А прљави судови нека причекају. Ако треба и до јутра.

Поделићу задужења. Милисон пута ми је лакше да сама наместим кревете, него да их молим да то они ураде. Додељивање задужења и подсећање деце шта је у кући њихова обавеза дође као још један додатни посао. И то не баш мали. Али покушаћу да будем истрајна јер верујем да је само питање тренутка када ће им оно што су добили као задатак постати навика.

Викаћу мање. Када деца истроше све резерве мојих живаца, избегаваћу стрес и трудићу се да не “загризем мамац”. Покушаћу да се смирим пре него што реагујем, како бих могла да реагујем што мање бесом, а што више разумом.

Проводићемо више времена заједно, као породица. Вечераћемо заједно чешће (са искљученим ТВ-ом). А онда ћемо заједно шетати. Или заједно гледати цртани филм. Или заједно отићи у музеј. Покушаћу да организујем барем једно заједничко вече сваке недеље. То може једног дана бити традиција које ће се најрадије сећати.

Озарићу се кад их видим. Да ли се ваше лице озари кад дете уђе у собу? Када с посла дођете кући и видите своје дете, или кад одете по њега у вртић, да ли вам се на лицу види колико вам је недостајало и колико сте срећни што га видите? Не пропустите да им то покажете, мало је поклона којима их можете као тиме обрадовати.

А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама