Novogodišnje odluke: 9 stvari koje sam obećala sebi da ću raditi drugačije u 2021.

2 januara, 2020

Kao majka dvoje dece, znam da nisam jedina koja često posećuje domaće i strane sajtove o roditeljstvu, rado sluša i čita savete pedagoga i psihologa i mnogo uči o vaspitanju i odgoju, kako bi razumela neke situacije i ponašanja svoje dece i bila spremna da na njih odgovori na pravi način.

Ipak, niti su svi saveti univerzalni, niti svako treba i može da primeni baš sve što pročita. Razmišljajući dosta o tome šta bih mogla da radim drugačije, napravila sam svoj spisak novogodišnjih odluka za 2020. i toga što želim kao roditelj da promenim.

I zaista ću se truditi da bude tako.

Biću više “oflajn”. Spustiću telefon, laptop, isključiću tv, na bar dva sata od momenta kad se svi okupimo posle vrtića i posla. Razgovaraćemo, spremati večeru, postavljati sto, sklanjati sudove… i sve to – zajedno! Za ovih šest godina shvatila sam da vreme nikad ne prolazi tako brzo, kao kad imate malu decu. A oni tako brzo rastu da je svaki trenutak proveden s njima dragocen.

Majka I supruga. Obećavam sebi i da neću svu svoju energiju usmeriti samo na to da budem dobra mama, već i na to da negujem i čuvam svoj brak. Tako ću i deci dati primer zdravog partnerskog odnosa ispunjenog ljubavlju i poštovanjem i pomoći im da se osete sigurno, samopouzdano i voljeno.

Više ću slušati, a manje pričati. “Šta ti misliš? Kako se osećaš? Pričaj mi o tome.  Šta misliš da treba da uradimo?” Ovo su pitanja koja ću se truditi da češće postavljam svojoj deci, umesto držanja lekcija koje je svim roditeljima postalo navika.

Ignorisaću usisivač. Provodiću manje vremena u čišćenju, a više u igri! Deca neće pamtiti da li je kuća bila savršeno čista uvek, ali će pamtiti kako smo se zajedno zabavljali i uživali!Ušuškaću ih i pročitati im priču SVAKE večeri. Ma koliko da vam dete ima godina, odvojte vreme da pročitate priču, popričate, da ih ušuškate svake večeri. To što ste tu na kraju svakog dana, bez obzira na sve, to je njihova sigurna luka, to je njihov osećaj da je sve u redu i da će uvek imati tih svojih pola sata s vama, kada mogu da vam ispričaju sve što im leži na srcu, a što tokom dana možda nisu stigli. Svi znamo koliko je lako preskočiti ovu rutinu, uvek u trci s obavezama i vremenom, ali ja sam rešila da svake večeri sebi obezbedim jednu turu maženja pred spavanje sa svojom decom. A prljavi sudovi neka pričekaju. Ako treba i do jutra.Podeliću zaduženja. Milison puta mi je lakše da sama namestim krevete, nego da ih molim da to oni urade. Dodeljivanje zaduženja i podsećanje dece šta je u kući njihova obaveza dođe kao još jedan dodatni posao. I to ne baš mali. Ali pokušaću da budem istrajna jer verujem da je samo pitanje trenutka kada će im ono što su dobili kao zadatak postati navika.

Vikaću manje. Kada deca istroše sve rezerve mojih živaca, izbegavaću stres i trudiću se da ne “zagrizem mamac”. Pokušaću da se smirim pre nego što reagujem, kako bih mogla da reagujem što manje besom, a što više razumom.

Provodićemo više vremena zajedno, kao porodica. Večeraćemo zajedno češće (sa isključenim TV-om). A onda ćemo zajedno šetati. Ili zajedno gledati crtani film. Ili zajedno otići u muzej. Pokušaću da organizujem barem jedno zajedničko veče svake nedelje. To može jednog dana biti tradicija koje će se najradije sećati.

Ozariću se kad ih vidim. Da li se vaše lice ozari kad dete uđe u sobu? Kada s posla dođete kući i vidite svoje dete, ili kad odete po njega u vrtić, da li vam se na licu vidi koliko vam je nedostajalo i koliko ste srećni što ga vidite? Ne propustite da im to pokažete, malo je poklona kojima ih možete kao time obradovati.

A. Cvjetić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama