Новопечени и будући родитељи могу да забораве на традиционалне дечје играчке, лутке, аутомобиле и „лего” коцке…
Студије показују да се најмлађа генерација све више окреће мобилним телефонима, и-те направама и Интернету.
Социолози и психолози широм света тврде да се ова појава може описати као својеврсна компресија детињства. По некима она представља ерозију детињства и да деца која раније одбаце играчке губе могућност да развијају своју машту и пажњу коју им, логично, окупирају „геџети”.
Џулијет Шор, професор социологије са Бостонског колеџа, каже да овај феномен није новост и да је тренутно рано да се суди о његовим ефектима:
– Ова појава траје већ више од једне деценије. Савремено човечанство дуже живи и има „продужену” младост, али зато раније сазревамо. А да ли је то добро или не, време ће показати.
Џеф Холцман, директор америчке компаније „Голдбергер”, која се бави производњом лутака, каже да је његова фирма раније правила лутке за децу од рођења до 12 година, док данас ствари стоје сасвим другачије.
– Око четврте или пете године, деца већ траже мобилне телефоне и сличне направе, класичне лутке им више не заокупљују пажњу. Ако се овај тренд настави, можда ћемо бити приморани да променимо делатност – додаје Холцман.
Ипак, не треба унапред очекивати да ће нове технологије и промењени начин живота утицати лоше на нове генерације, тврде стручњаци. Бројна истраживања показала су да појава телевизије није утицала на „заглупљивање” деце рођене у другој половини двадесетог века. Штавише, „клинци” рођени шездесетих, седамдесетих или осамдесетих имали су у просеку виши коефицијенат интелигенције од својих родитеља, бака или дека.
Генетичар Крег Вентер има теорију да свака ствар може да развије човекову креативност, без обзира на то које је форме.
– За Њутна је то била јабука а за Ајнштајна компас. Моје омиљене играчке биле су чекић, ексери, тестера и дашчице од којих сам правио бродове и авионе. Али није поента шта ти „падне под руку” већ шта ћеш да радиш са тим играчкама – закључује Вентер
Студије показују да се најмлађа генерација све више окреће мобилним телефонима, и-те направама и Интернету.
Социолози и психолози широм света тврде да се ова појава може описати као својеврсна компресија детињства. По некима она представља ерозију детињства и да деца која раније одбаце играчке губе могућност да развијају своју машту и пажњу коју им, логично, окупирају „геџети”.
Џулијет Шор, професор социологије са Бостонског колеџа, каже да овај феномен није новост и да је тренутно рано да се суди о његовим ефектима:
– Ова појава траје већ више од једне деценије. Савремено човечанство дуже живи и има „продужену” младост, али зато раније сазревамо. А да ли је то добро или не, време ће показати.
Џеф Холцман, директор америчке компаније „Голдбергер”, која се бави производњом лутака, каже да је његова фирма раније правила лутке за децу од рођења до 12 година, док данас ствари стоје сасвим другачије.
– Око четврте или пете године, деца већ траже мобилне телефоне и сличне направе, класичне лутке им више не заокупљују пажњу. Ако се овај тренд настави, можда ћемо бити приморани да променимо делатност – додаје Холцман.
Ипак, не треба унапред очекивати да ће нове технологије и промењени начин живота утицати лоше на нове генерације, тврде стручњаци. Бројна истраживања показала су да појава телевизије није утицала на „заглупљивање” деце рођене у другој половини двадесетог века. Штавише, „клинци” рођени шездесетих, седамдесетих или осамдесетих имали су у просеку виши коефицијенат интелигенције од својих родитеља, бака или дека.
Генетичар Крег Вентер има теорију да свака ствар може да развије човекову креативност, без обзира на то које је форме.
– За Њутна је то била јабука а за Ајнштајна компас. Моје омиљене играчке биле су чекић, ексери, тестера и дашчице од којих сам правио бродове и авионе. Али није поента шта ти „падне под руку” већ шта ћеш да радиш са тим играчкама – закључује Вентер
Извор: Политика