Место где се стварају навике везане за исхрану јесте породица. На питање: када почињу да се стварају навике? Прави одговор је: у периоду трудноће. Мислите да је прерано? Неееее!
Размислите само: какве сигнале и осећаје шаље свом још неређеном детету будућа мајка уколико се преједа, није уоброчена, једе када је нервозна, радосна или јој је досадно? Иначе, све набројано се наводе као најчешћи разлози да се “почастимо” или утешимо храном и то се не дешава само у трудноћи, већ и у другим животним периодима.
Што се хране и трудноће тиче, у пракси се понекад срећу две крајности: “Трудна сам, не морам да пазим на линију” и “Сада морам да пазим шта једем због бебе”. Небрига у првом и претерана забринутост у другом случају нису добре. Савет је да трудна жена треба да жели да брине о себи, да то није морање, већ избор који ће спроводити с радошћу и посвећеношћу. Храна је битна у периоду трудноће, али не треба да се конзумира када постоји емотивна узнемиреност (љутња, нервоза, стрес, радост, срећа или досада). Правилан избор намирница и храњење у мирној атмосфери повољно ће утицати на мајку и њено чедо.
Позитиван став, одговорно и посвећено понашање трудне жене су одлична основа у стварању навика код детета. Дете које почиње самостално да седи, почиње и са самосталним храњењем. Оно учи посматрањем и овај механизам назива се учење по моделу. Дете учи брзо, види понашање других чланова породице и опонаша их.
Које су најчешће грешке у стварање добрих навика везаних за избор намирница и како се могу кориговати?
Награђивање
Појмови “награда” и “казна” имају оправдање и место у процесу васпитавања деце. Код ових мера нема примедби, али заплет настаје у њиховој примени уколико није адекватна. Наградом похваљујемо за успешни покушај (проходавање, самостално поједен оброк, послагане коцкице итд) и подстичемо га на даљи напредак и нове покушаје. Међутим, уколико од најранијег детињства детету за награду дајемо увек и само нешто јестиво (чоколадну бананицу, чоколаду и сл.), сами стварамо од такве врсте хране култ “вредне хране”. Јер, награда је увек нешто вредно, зар не? Да ли је онда очекивано да дете на прави начин рангира јабуку, на пример и чоколаду?
Ако увек за награду добија чоколаду, шта мислите шта је у дететовом систему вредности вредније: јабука или чоколада? Дакле, награда као подстицај, охрабрење и похвала има своје место међу васпитним методама, али размислите о избору награде. То може бити и нешто нејестиво: излет, сликовница, бојице, играчка… Уколико се одлучите за јестиву награду, направите бољи избор (воће, кокице, сладолед…) и нека награда увек буде другачија. И, та неизвесност која ће бити награда носи посебну драж.
Подела хране на “здраву” и “нездраву”
Оваква подела не постоји у званичним уџбеницима који се баве исхраном и дијететиком. Постоје многобројне друге поделе: прерађена и непрерађена, конзервисана и свежа, третирана и органска итд. Изјава да нека храна није здрава у најмању руку није прихватљива. Ако није здрава, онда не треба да буде у промету, зар не? Утицај хране на здравље предмет је многих истраживања и доказано је да неке намирнице утичу повољно на здравствени статус, док одређене намирнице могу повећати ризик за настанак разних стања и обољења и, то не саме по себи већ уколико се користе у дужем временском периоду и у великим количинама. Али, ово није тема овог прилога.
Чињеница је да детету не треба презентовати овакву поделу. Препорука је да деци на једноставан начин објасните како храна утиче на тело: “Храна ти је потребна да порастеш, да будеш брз, спретан, да добро видиш…”.
Објашњавање
Да ли заиста мислите да ће вас, на пример четворогодишње дете разумети када му објашњавате да смоки или газирани напитак није здрав и како утиче на здравље детета? Појам здравља је прилично апстрактан и несхватљив за децу, али у великом проценту и за одрасле. Верујте, многи мушкарци и жене на здравље гледају као на нешто што се подразумева и очекује.
Дакле, препорука је да објашњавања повезаности здравља и хране не радите на овакав начин: ви ћете причати узалуд, дете вас неће разумети и створиће се напетост управо због те врсте неразумевања. Савет је: не објашњавајте, радите! Ако имате став да газирани сокови нису добри, немојте их куповати. Ако нису добри за дете, нису ни за вас, зар не?
Избор и бирање
Одласци у куповину могу бити занимљиви, али и прави изазов за родитеље. На неке родитељи не могу утицати (нападне рекламе), али неке створе сами. Скоро сам присуствовала интересантном призору у супермаркету: отац каже сину (дете има између 4 и 5 година): ”Бирај, шта желиш да ти купим?” Дете гледа у шаренило различитих производа и одлучује са за смоки. “Немој то, много је слано, није добро за бубреге. Узми нешто друго”,објасни отац и врати смоки на полицу. Дете бира даље и одлучује се за наполитанке. “Ух, то је много слатко. Хоћеш да добијеш шећерну болест као деда?”, упита брижни отац и наполитанке завршише на полици. Корпа је и даље празна. Дете ћути и не бира, само гледа. Боји се избора, јер више не бира оно што се допада њему, већ брине да ли ће се допасти тати.
Савети у вези са одласком у куповину са дететом
Пре него што пођете у куповину, реците детету где идете и због чега (на пример: “Идемо у куповину требају нам намирнице да спремим ручак”). Напишите списак потребних намирница
Када дајете детету да бира, прво одвојте два или три производа по вашем избору (не заборавите, ви имате одговорност шта купујете и чиме храните своје дете), затим га пустите да изабере један или два производа. Ту одлуку прихватите, јер сте му дали да бира.
Уколико дете тражи нешто што ви као родитељ не подржавате, не објашњавајте и не користите медицинске аргументе за вашу одлуку или став о том производу. Једноставно кажите да за то немате новца, није на списку или нешто слично, и понудите нешто друго. Ако дете ту алтернативу одбија, прихватите уз: “Добро, идемо даље”. Не пристајте да промените мишљење ако дете почне да плаче, протестује или се љути. Будите доследни и сцена се више неће поновити ако дете види и осети да сте озбиљни и одлучни.
Ако решите да купите нешто што знате да није препорука, бирајте мање паковање и не чините то често.
Уколико желите да у исхрану уведете неко ново воће или поврће, предложите детету: “Да купимо и пробамо ово, хоћеш? Баш би могли мало да променимо, је л’ да?” Када пристане, онда дете укључите у припрему и сервирање тог, на пример воћа. Ако видите да није баш одушевљено укусом, охрабрите га са: “Одлично си ми помогао/ла да ово купимо. Баш је лепо и укусно, је л’ да?”. Дете ће знати да је оно збиља учествовало у бирању и велике су шансе да ће потврдити да сте добро изабрали.
Често дете тражи да му купите производ уз који се добија нешто гратис (обично се уз сокове и друге производе лошијег квалитета нуди поклон играчка; маркетинг и психологија су чудо: знају да ће поклон привући пажњу деце, родитељи често немају механизме да одмах реше ситуацију и… производ је купљен). Предлажем да кад видите рекламу на телевизији питате дете: “Да ли стварно мислиш да неко нешто поклања бесплатно?”, “Ако желиш играчку, купићемо је и можеш да бираш коју желиш, а не која ти западне”. Ставите акценат на избор, бирање, жеље.
Наведене ситуације и дилеме су животне и нормалне. Саставни су део одрастања и сазревања како деце, тако и родитеља.
Пријатно вам жели,
Снежана Ралић Маричић, породични нутриционицта