Однос између браће и сестара унутар породице се сматра кључним фактором за даљи живот. Ма колико у детињству владале несугласице међу њима, касније током адолесценције овај однос се битно мења. Од тог периода њихова веза постаје чврста, стабилна и нераскидива. Мада се у детињству много свађају, њихова блискост и међусобна огромна љубав и тада постоји. Уколико се нервирате због међусобне свађе своје деце, важно је да схватите да је то пролазна фаза. Уколико будете умели правилно да се поставите у таквим ситуацијама, успећете да ојачате њихову повезаност, која се јавља касније и која ће трајати заувек.
Љубав браће и сестара пролази кроз више фаза
У периоду раног детињства најчешће постоји нетрпељивост која је праћена љубомором. То се дешава, јер се деца непрестано боре за родитељску пажњу. У том узрасту је немогуће објаснити деци да су подједнако вољена од стране родитеља.
С обзиром на то да су девојчице нежне и крхке може се десити да одрасли буду блажи према њима. Наравно, то ће изазвати бес код дечака, тако да ће се на све начине трудити да докажу да њихове сестре нису баш тако добре како то делује у очима одраслих. Неретко ће се десити у том узрасту да брат сестру почупа за косу, да је поткачи кад родитељи не гледају или да јој направи неку другу смицалицу. Уништиће њену омиљену лутку и често ће јој говорити да је досадна и глупа. Девојчице то веома тешко подносе, а спас траже у сузама.
Оне тугују што брат не жели да се игра са њима, мада и оне без обзира на крхкост знају да буду праве мале злоће. Девојчице су склоније тужакању код родитеља, сматрајући да ће тако задобити њихову наклоност.
У периоду адолесценције, сестре чешће игноришу браћу
Чак и почетком адолесценције периодичне свађе између браће и сестара се настављају. У том периоду дистанца између њих двоје је чак и присутнија него раније.
У овом периоду су углавном сестре те које игноришу браћу. Не труде се толико да им се приближе и не труде се да привуку и задрже њихову пажњу. Оне су у фази када желе да буду другачије. У овој узрасној фази, сестре се углавном труде да се понашају супротно од браће.
Према речима психолога, управо из овог разлога имамо ситуацију у породицама где је једно дете мирно и тихо, а друго бунтовно и свађалачки настројено. Велики број родитеља највероватније несвесно прави грешку одвајајући их од малена. Док ћерке третирају као крхке и нежне, облачећи их у розе или неку другу пастелну боју, синове гледају као храбре јунаке и најчешће их облаче у плаво. На тај начин се деца од малена гледају са крајње супротстављених позиција.
Следећа грешка у васпитању је та што родитељи на дечаке од малена гледају као јачи пол и намећу им став да сузе нису за дечаке. То је потпуно погрешно, јер потиснуте емоције морају ескалирати кад – тад.
Када долази до нераскидиве повезаности између браће и сестара?
Временом, односно, одрастањем неслагање између браће и сестара се губи и најчешће ишчезава сасвим. У том периоду они постају свесни да су једно другом највећи пријатељи и баш тако се и понашају.
То је период када почињу да слушају исту музику, да излазе заједно, као и да стварају заједничка пријатељства. Временом браћа постају заштитнички настројена према сестрама. Девојчицама то даје осећај сигурности, знајући да имају штићеника. Сестре су у овом периоду изузетно везане за браћу, а такав њихов однос се наставља заувек.
Из тог разлога се сматра да је период адолесценције кључан за блискост између браће и сестара. Када се успостави тако близак однос, временом и сазревањем он постаје нераскидив. Посебно касније ступањем у брачне воде и заснивањем својих породица, једном успостављен близак однос међу браћом и сестрама ће додатно учврстити њихову нераскидиву повезаност.
Нажалост, постоје ситуације, али веома ретке, када заснивањем своје сопствене породице може доћи до захлађења и дистанцираности између брата и сестре. Обично се тада као главни кривац за те несугласице сматрају братовљева жена или сестрин муж. Неки статистички подаци показују да је чешћа дистанца између два брата, или две сестре након заснивање породице, него што је то у односу између брата и сестре.
Шта је то што родитељи треба да ураде када дође до свађе међу децом?
Препорука родитељима када су деца мала је да не покушавају да зближе сина и ћерку против њихове воље. То може створити контраефекат. Немојте инсистирати да се слажу у сваком тренутку и немојте их кажњавати ако се међусобно игноришу.
Дозволите им да се воле и да се свађају, али морате реаговати уколико свађа пређе границу и дође до физичког обрачуна између њих. Ни случајно не заузимајте ничију страну, већ покушајте да будете равноправни.
Иначе, оно што се показало као веома ефикасно код млађе деце, било да су у питању сестре, браћа или брат и сестра је метода забране приласка.
У ситуацијама када се жучно свађају и расправљају а затим се вама тужакају најбоље би било да им забраните да контактирају. Уколико им тог момента забраните да разговарају и да се друже, они ће се невероватном брзином помирити, зближити и заједно ће се уротити против вас. Ово је веома делотворан метод који у 98% случајева даје изузетне резултате.
Такође, не смете дозволити себи да поредите децу, јер свако од њих је индивидуа за себе. То што су им родитељи и васпитање исто, никако не значи да млађе дете треба да буде идентично старијем или обрнуто. Свако од њих има неке своје особености, неки дар или таленат а на вама је да то откријете на време и да их усмерите у том правцу.
Не заборавите да усадите својој деци мисао да треба заувек да остану блиски. Чак и онда када заснују своје породице и када вас више не буде било. То је ваша родитељска дужност.
Аутор: Славица Бијелић