Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) danas je objavila rezultate PISA testiranja za 2025. godinu, a za Srbiji, oni pokazuju ozbiljan pad. Umesto oporavka posle pandemijskog pada iz 2022, srpski petnaestogodišnjaci su nazadovali u sve tri merene oblasti — nauci, čitanju i matematici. Rezultati su niži nego 2022, 2018, pa čak i 2012. godine, što ovaj ciklus čini najlošijim otkako Srbija redovno učestvuje u istraživanju.
Brojevi koji najviše govore
Centralna oblast ciklusa 2025 bila je naučna pismenost. Srpski učenici su na tom testu ostvarili prosečno 429 poena, dok OECD prosek iznosi 482 — razlika od više od pola standardne devijacije, što stručnjaci obično tumače kao zaostatak od gotovo godinu i po dana školovanja.
U čitalačkoj pismenosti prosek je 415 poena naspram OECD proseka od 461, a u matematici 417 naspram 463. U sve tri oblasti Srbija je, dakle, oko 45–53 boda ispod proseka razvijenih zemalja OECD-a — a taj jaz se, umesto da se smanjuje, iz ciklusa u ciklus povećava.
Poređenje sa 2022. godinom to najbolje ilustruje:
| Oblast | 2022. | 2025. | Promena |
|---|---|---|---|
| Matematika | 440 | 417 | −23 |
| Čitanje | 440 | 415 | −25 |
| Nauka | 447 | 429 | −18 |
Pad od 18 do 25 poena u tri godine nije statistička sitnica. Za poređenje, razlika od otprilike 20-30 poena na PISA skali obično se izjednačava sa jednom punom godinom nastave — što bi značilo da su učenici koji su testirani 2025. godine, u proseku, na nivou znanja koji je godinu dana slabiji od njihovih vršnjaka iz 2022.
Koliko je dece funkcionalno nepismeno
Možda najalarmantniji podatak odnosi se na udeo dece koja ne dostižu ni osnovni, funkcionalni nivo pismenosti — nivo koji im omogućava da se snađu u svakodnevnim situacijama, popune formular, razumeju uputstvo ili izračunaju procenat popusta.
– 53 odsto učenika u Srbiji je ispod praga funkcionalne čitalačke pismenosti
– 48 odsto je ispod praga funkcionalne matematičke pismenosti
– 43 odsto je ispod praga funkcionalne naučne pismenosti
Drugim rečima, više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiji ne ume dovoljno dobro da čita da bi kritički razumelo tekst srednje složenosti, a skoro polovina ne ume da primeni osnovnu matematiku na problem iz svakodnevnog života.
Pad postoji i u drugim zemljama, premda manji
OECD navodi da je prosečan uspeh zemalja članica dostigao najniže nivoe otkako se PISA sprovodi, u sve tri oblasti. Najbolje rangirane su kineske jurisdikcije — Peking, Šangaj, Đjangsu i Džedžjang — zajedno sa Singapurom, dok se među prvih deset nalaze i Estonija, Japan, Koreja, Makao, Tajvan i Ujedinjeno Kraljevstvo. Zanimljivo, neke zemlje su zabeležile rast rezultata iz nauke u odnosu na 2022 — među njima Kostarika, Slovačka, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo — što pokazuje da pad nije neizbežna posledica globalnih okolnosti, već da ciljane obrazovne politike mogu da ga preokrenu.
To čini srpski slučaj još težim za odbranu argumentom „svi su pali“ — jer nisu svi pali podjednako, a neki su i napredovali.
Region: Crna Gora prestiže narativ, Srbija miruje u ćutanju
Ono što regionalno poređenje ovog puta čini posebno neprijatnim za Srbiju jeste primer Crne Gore. Dok srpski rezultati padaju, crnogorski učenici su zabeležili istorijski najbolji rezultat iz nauke i napredak u sve tri oblasti — rast od 15,2 procentna poena udela funkcionalno pismenih učenika u prirodnim naukama, 7,6 poena u čitanju i 4,7 poena u matematici u odnosu na 2022. Podgorica je isti dan objavila da je time premašila deo ciljeva postavljenih Strategijom reforme obrazovanja 2025–2035, uz javno saopštenje i zahvalnicu nastavnicima i učenicima.
Kontrast sa Beogradom je upadljiv: Ministarstvo prosvete i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja danas nisu organizovali nikakvo javno predstavljanje rezultata. Nema saopštenja, nema konferencije za novinare, nema poređenja sa strateškim ciljevima — jer, koliko je poznato, takvi ciljevi za obrazovni sistem u Srbiji ni ne postoje u obliku uporedivom sa crnogorskim.
Regionalna tabela — nauka (glavna oblast PISA 2025)
| Zemlja | Poeni 2025 | Promena od 2022 |
|---|---|---|
| Slovenija | 484 | −16 |
| Hrvatska | 476 | −6 |
| Crna Gora | 435 | +32 |
| Albanija | 435 | / |
| Srbija | 429 | −18 |
| Severna Makedonija | 378 | −1 |
| Kosovo | 357 | / |
Stručnjaci koji prate PISA istraživanje u Srbiji ranije su ukazivali da je koren problema strukturan: da je obrazovni sistem, uprkos povremenim najavama reformi, u suštini stajao na mestu, i da niska ulaganja u obrazovanje, status prosvetnih radnika i kvalitet inicijalnog obrazovanja nastavnika direktno određuju ovakve rezultate iz godine u godinu. Poređenja radi, sistemi koji su u poslednjem ciklusu napredovali — poput crnogorskog — to su radili kroz eksplicitne, merljive strateške ciljeve i javnu odgovornost za njihovo ostvarenje, a ne kroz povremene izjave o „potrebi za reformom“.