Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) данас је објавила резултате ПИСА тестирања за 2025. годину, а за Србији, они показују озбиљан пад. Уместо опоравка после пандемијског пада из 2022, српски петнаестогодишњаци су назадовали у све три мерене области — науци, читању и математици. Резултати су нижи него 2022, 2018, па чак и 2012. године, што овај циклус чини најлошијим откако Србија редовно учествује у истраживању.
Бројеви који највише говоре
Централна област циклуса 2025 била је научна писменост. Српски ученици су на том тесту остварили просечно 429 поена, док ОЕЦД просек износи 482 — разлика од више од пола стандардне девијације, што стручњаци обично тумаче као заостатак од готово годину и по дана школовања.
У читалачкој писмености просек је 415 поена наспрам ОЕЦД просека од 461, а у математици 417 наспрам 463. У све три области Србија је, дакле, око 45–53 бода испод просека развијених земаља ОЕЦД-а — а тај јаз се, уместо да се смањује, из циклуса у циклус повећава.
Поређење са 2022. годином то најбоље илуструје:
| Област | 2022. | 2025. | Промена |
|---|---|---|---|
| Математика | 440 | 417 | −23 |
| Читање | 440 | 415 | −25 |
| Наука | 447 | 429 | −18 |
Пад од 18 до 25 поена у три године није статистичка ситница. За поређење, разлика од отприлике 20-30 поена на ПИСА скали обично се изједначава са једном пуном годином наставе — што би значило да су ученици који су тестирани 2025. године, у просеку, на нивоу знања који је годину дана слабији од њихових вршњака из 2022.
Колико је деце функционално неписмено
Можда најалармантнији податак односи се на удео деце која не достижу ни основни, функционални ниво писмености — ниво који им омогућава да се снађу у свакодневним ситуацијама, попуне формулар, разумеју упутство или израчунају проценат попуста.
– 53 одсто ученика у Србији је испод прага функционалне читалачке писмености
– 48 одсто је испод прага функционалне математичке писмености
– 43 одсто је испод прага функционалне научне писмености
Другим речима, више од половине петнаестогодишњака у Србији не уме довољно добро да чита да би критички разумело текст средње сложености, а скоро половина не уме да примени основну математику на проблем из свакодневног живота.
Пад постоји и у другим земљама, премда мањи
ОЕЦД наводи да је просечан успех земаља чланица достигао најниже нивое откако се ПИСА спроводи, у све три области. Најбоље рангиране су кинеске јурисдикције — Пекинг, Шангај, Ђјангсу и Џеџјанг — заједно са Сингапуром, док се међу првих десет налазе и Естонија, Јапан, Кореја, Макао, Тајван и Уједињено Краљевство. Занимљиво, неке земље су забележиле раст резултата из науке у односу на 2022 — међу њима Костарика, Словачка, Турска и Уједињено Краљевство — што показује да пад није неизбежна последица глобалних околности, већ да циљане образовне политике могу да га преокрену.
То чини српски случај још тежим за одбрану аргументом „сви су пали“ — јер нису сви пали подједнако, а неки су и напредовали.
Регион: Црна Гора престиже наратив, Србија мирује у ћутању
Оно што регионално поређење овог пута чини посебно непријатним за Србију јесте пример Црне Горе. Док српски резултати падају, црногорски ученици су забележили историјски најбољи резултат из науке и напредак у све три области — раст од 15,2 процентна поена удела функционално писмених ученика у природним наукама, 7,6 поена у читању и 4,7 поена у математици у односу на 2022. Подгорица је исти дан објавила да је тиме премашила део циљева постављених Стратегијом реформе образовања 2025–2035, уз јавно саопштење и захвалницу наставницима и ученицима.
Контраст са Београдом је упадљив: Министарство просвете и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања данас нису организовали никакво јавно представљање резултата. Нема саопштења, нема конференције за новинаре, нема поређења са стратешким циљевима — јер, колико је познато, такви циљеви за образовни систем у Србији ни не постоје у облику упоредивом са црногорским.
Регионална табела — наука (главна област PISA 2025)
| Земља | Поени 2025 | Промена од 2022 |
|---|---|---|
| Словенија | 484 | −16 |
| Хрватска | 476 | −6 |
| Црна Гора | 435 | +32 |
| Албанија | 435 | / |
| Србија | 429 | −18 |
| Северна Македонија | 378 | −1 |
| Косово | 357 | / |
Стручњаци који прате ПИСА истраживање у Србији раније су указивали да је корен проблема структуран: да је образовни систем, упркос повременим најавама реформи, у суштини стајао на месту, и да ниска улагања у образовање, статус просветних радника и квалитет иницијалног образовања наставника директно одређују овакве резултате из године у годину. Поређења ради, системи који су у последњем циклусу напредовали — попут црногорског — то су радили кроз експлицитне, мерљиве стратешке циљеве и јавну одговорност за њихово остварење, а не кроз повремене изјаве о „потреби за реформом“.