Vanda je utrčala rano jutros, u sve šlafroku, prosipajući svoju kafu. Kaže, nije mogla da sačeka da joj ja skuvam prvu jutarnju. Od radosti je skakutala oko mene, dok sam ja trljala oči, polurazbuđena. Tako mi i treba, kad nisam zaključala noćas!
„Jaoo, draga!“ vikala je na sav glas, udarajući me svojim visokim tonovima tačno u Eustahijevu trubu. Direktno, čini mi se. „Jaao, ne mogu da doćekam da hemičarki dam loše ocene!“
Kojoj crnoj hemičarki, dete joj u četvrti kreće tek sutra!? I, o čemu uopšte priča u pola sedam?
No, ne znate vi Vandu, kad su vesti u pitanju, ne postoji vreme. A kad su prosvetni radnici u pitanju… ne postoje granice!
„Hemičarki, onoj sa crnom punđom, mada mislim da se sad farba, ali, imala je prirodnu crnu kad je meni predavala… „
„Čekaj, Vanda“, kažem ja, pristavljajući svoju jutarnju, „o čemu SAD pričaš?“
„Ti, ženo, ne pratiš novosti u prosveti, nikad? Eno, tvoj ovaj novi, onaj šareni, kaže da ćemo mi, roditelji, da vas ocenjujemo. I ja ne mogu da dočekam da ocenjujem hemičarku, ako ne ode u penziju do tad, jer mi je u sedmom zaključila dvojku, a sigurna sam da sam znala bar za tri! Jaoo, kad mi ovaj najmlađi krene u sedmi, naderala je! A da ti iskreno kažem, znaš da je fizičar bio moja ljubav, još u srednjoj, kad nisam znala da će biti nastavnik.. i neću mu oprostiti što me ispalio na maturskoj večeri i otišao sa onom napirlitanom Anđom. E, kad mi krene dete u šesti, pa JA budem ocenjivala njega.. ima da iskija taj odlazak, ne zvala se ja Vanda!“
Nije mi trebalo da popijem kafu do kraja, razbudih se. I skontam, već je pročitala šta je rekao najnoviji ministar, moj. Da će nas roditelji ocenjivati. Roditelji, koji su bili naši đaci. A ja se obradovala kad sam pročitala da će nas ocenjivati.
Meni to znači da će najzad da shvate šta mi radimo i čime se bavimo, da će morati da budu malo više angažovani oko svoje dece i oko njihovog školovanja…
Ja sam njegov predlog da nas roditelji ocenjuju doživela kao pozitivan primer uključivanja roditelja u život škole. Mnogo puta sam poželela da ja kao roditelj ocenjujem nastavnike moje dece.
Jutros se, ipak, pokolebah… Šta ako većina njih bude kao Vanda, pa krenu da se svete nekadašnjim svojim nastavnicima i propalim vezama? Šta ako se budu ponašali kao sudije na klizanju, pa dodele ocene za umetnički dojam, jer vole šljokice a ne vole mašnice?
Pa kad krenu da ocenjuju pismene radove svoje dece kroz ocene nastavnicima! Pa kad krenu da nam prave raspored časova! Pa kad počnu da se mešaju u pripreme i planove! Pa kad nagrnu da mi uređuju privatni život na kraju!
Lepo napisa jedna koleginica:“Roditelji nisu KOMPATIBILNI da nas ocenjuju.“
Kompatibilni?! E, ovu bih i ja ocenila, ali nisam više roditelj đaka! Nažalost.
Shvatih da ne slušam Vandu više, a ona, vrišto li, vrišti, Damjanov zelenko bi se postideo, verujte mi!
„I što je najbolje, sigurna, ali, pazi šta ti kažem, sigurna sam da ćemo moći za dve godine da ocenjujemo misnitra lično! I ne samo tvog, nego i sve ostale ministre! E, kad budem ocenjivala SVOG ministra, neka on bere kožu na šiljak!“
Ovaj mi se deo dopao. Ko zna, možda ćemo stvarno moći da ocenjujemo i ministre. Mislim, bar svako svog, a?
Autor Ivana Bošnjak Bošnjak