Očevi, roditeljstvo nije španska serija, da se uključite u bilo kojoj epizodi

29 septembra, 2020

Umeće očinstva skoro da je iščezlo. Svet bez oca je svet poremećene dece. Očinstvo treba da pruži detetu doslednost, čvrstinu, toplinu i angažovanost. Da bi muškarac mogao da se “sastavi” u ulozi oca, mora da odbaci neke stare uloge koje su često bile ograničavajuće i osiromašene…

Foto: Canva

Četiri vrste defektnog oca

Muškarac koji je želeo da bude kralj

To je muškarac koji je naporno radio ceo dan i koji se vraćao kući kako bi ga dvorili njegova odana žena sluškinja i deca koja su se videla, ali ne i čula. Takav otac se zaista angažovao samo kada je trebalo izreći kazne ili pomilovanja. To je takođe bio “videćeš kad ti otac dođe kući” tip oca. Tipična izjava takvog oca:”Dok živiš pod mojim krovom, radićeš šta ti ja kažem”.

Kritički otac

Stalno je omalovažavao i tražio dlaku u jajetu, gonjen i sopstvenom frustracijom i besom. Taj otac je nesumnjivo bio aktivan u porodici, ali na potpuno negativne, zastrašujuće načine. “Je li to najbolje što možeš, zar ne možeš ništa da uradiš kako treba…” Sve što ga je frustriralo, pretvarao je u kiselinu koja je nagrizala dobrobit njegove porodice.

Pasivan otac

Otac koji je prepustio svu dužnost, odgovornost i moć svojoj ženi – majci. Takođe je popuštao deci, šefu, rođacima, društvu… Pošto nije mogao da podnese pritisak, povlačio bi se iza novina, televizora, alkohola, nekog “hobija”… Njegova deca su rasla mrzeći ga što je takav beskičmenjak.

Odsutan otac

Taj čovek je možda bio sposoban, čak i moćan, ali ne u porodičnoj areni. On je bio odsutan gradeći karijeru. Nije prisustvovao školskim takmičenjima ili koncertima svoje dece. Možda je plaćao svakakve stvari za njih, ali nije bio ni od kakve koristi u vaspitanju jer otac mora da bude prisutan. Odsutan otac nije samo neutralna figura. Ako im nije zadovoljena potreba za ljubavlju, deca oca neće voleti zbog novca koji zarađuje, a neće biti ni neutralna prema njemu. Verovatnije je da će ga mrzeti.

Žene treba da budu vrlo jasne u pogledu toga šta traže od svojih muževa, jer su muškarci skloni tome da pretpostave da je njihova sposobnost privređivanja njihov najveći doprinos. Ostvariti i jedno i drugo, dobro zarađivati (prema standardu koji žena želi) i biti dobar otac, često je nemoguće. Ako se pravi da je nesvesna ove činjenice, žena gura muškarca u ulogu zbog koje je posle nezadovoljna.

A kako biti dobar otac?

Ne dozvolite da poverujete u glupost koja glasi “kad su deca mala očevi nisu tako važni”. Roditeljstvo nije “španska serija” pa da se bez teškoća možete uključiti u bilo koju epizodu. Bavite se svojom decom od pelena. Posebno je važno da znate da, već u šestoj ili sedmoj godini, dečak mora da preusmeri svoju primarnu identifikaciju na oca. Naravno, on će voleti i imati intenzivan odnos sa majkom, ali on više nije njen. On aktivno želi da bude sa ocem i da bude nalik njemu. On to može samo ukoliko je otac prisutan i zainteresovan da provodi vreme sa njim. Otac treba da radi stvari sa sinom, da uživa u deljenju života sa njim, da pred njega postavlja izazove i da ga testira, ali da ga nikad ne povređuje ili omalovažava. Otac je taj koji mora da nauči svog sina da obuzdava svoju snagu. (jedan od dobrih načina je rvanje sa sinovima, pri čemu se dečaci uče da iskoriste snagu, ali i da je kontrolišu. Da se uzbuđuju, ali i smiruju).

Mnogo je dečaka koji ispuštaju nečujni vapaj “Tata, zaustavi me!”. Samosavlađivanje je dar koji dečaku može da pruži otac. Ako to ne nauči od oca, postaće ili nekontrolisani mačo agresivac ili nesigurni mamin sin. Ukoliko majka sprovodi dobar deo disciplinovanja dečaka on može početi da veruje da ga majka mrzi. Ukoliko otac obavlja ovaj posao, majka se opušta, oseća da ima podršku, što za posledicu ima da je manje hladna ili gruba. Očevi, ne prepuštajte svoje sinove majkama i ne uvaljujte svojim ženama “nemoguću misiju”. Dečak mora da se emocionalno odvoji od majke. Ako mu se vi izmaknete, to će činiti kao grubijan braneći se od svoje zavisnosti, ili će ostati razmaženo derište ili mamina kmeza.

Već u šestoj ili sedmoj godini, dečak mora da preusmeri svoju primarnu identifikaciju na oca. Otac treba da radi stvari sa sinom, da uživa u deljenju života sa njim, da pred njega postavlja izazove i da ga testira, ali da ga nikad ne povređuje ili omalovažava. Otac je taj koji mora da nauči svog sina da obuzdava svoju snagu.

Autor: Nebojša Jovanović, magistar psihologije i psihoterapeut

Izvor iz teksta objavljenog na Oli centar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama