Одговор на питање зашто новац који се даје хранитељима не добијају биолошки родитељи

29 марта, 2021

Највећи број малишана у хранитељским породицама били су жртва насиља, запостављања и злостављања и основни задатак хранитеља је да им помогну да превазиђу трауме.

Сиромаштво никада није једини разлог због којег се деца одузимају биолошким родитељима и смештају у хранитељску породицу. Најбоља потврда те тезе је чињеница да око 400.000 деце у Србији живи у апсолутном сиромаштву, док се у хранитељским породицама налази 6.186 малишана и младих до 26 година који су на редовном школовању, наглашава Мирјана Новаков, председница Асоцијације центара за породични смештај и усвојење. Наша саговорница подсећа да је хранитељство привремени облик заштите детета и да је основни задатак хранитеља да помогну деци која носе пун „кофер” траума и ожиљака на телу или на души, да поново „стану на ноге”, док се нагомилани проблеми у њиховој биолошкој породици не разреше. И док се неки родитељи труде да се дете што пре врати у породични дом, некима то никада не пође за руком, па малишани проведу са хранитељима цело детињство и младост.

У протекле две недеље јавност је потресао случај оца Ђорђа Јоксимовића из Крагујевца који је пешачио до Београда да би се сусрео са надлежнима у нади да ће му деца, која се налазе у хранитељској породици већ пет година, бити враћена, јер сматра да је испунио услове за то.

Неколико дана касније друштвене мреже биле су преплављене видео-снимком на којем су социјалне раднице насилно покушале да двоје деце изместе из породице Дачевић из Сувог Дола код Блаца, где су живели са баком у другу сродничку породицу.

„Кад год се у јавности открије неки случај у чијем се средишту налази дете које је одузето од биолошких родитеља и смештено у хранитељску породицу, ми се налазимо у деликатној ситуацији, јер о томе не смемо да говоримо. Неколико закона нас обавезује да штитимо идентитет детета – почев од Закон о социјалној заштити, Породичног закона, Кривичног законика, па све до Закона о заштити података о личности. Разумљиво је да јавност од нас очекује јасне одговоре, јер смо сви осетљиви на злосрећне дечје судбине, али ми о конкретном случају никада не смемо да причамо. Међутим, наш „завет ћутања” често се злоупотребљава и неретко се креира атмосфера у којој се социјални радници представљају као преступници, хранитељи посматрају као профитери, чиме се деца која одрастају у хранитељским породицама могу довести у сумњу да ли се налазе у рукама часних људи”, оцењује наша саговорница.

Она додаје да је највећи број деце на хранитељству био жртва насиља, запостављања и злостављања и наглашава да се малишани никада не измештају из биолошких породица само због једног, већ због низа разлога. Када се процени да је дете вишеструко угрожено, покреће се поступак за привремено или трајно лишавање родитељског права.

Одговор на питање зашто новац који се даје хранитељима не добијају биолошки родитељи је једноставан и гласи – зато што недостатак пара и тешка материјална ситуација није разлог за одузимање детета од биолошких родитеља. Ако малишан није издвојен из породице због сиромаштва, већ због неке породичне патологије, онда није решење дати новац биолошким родитељима, јер га они неће употребити на прави начин. Поједностављено речено, ако је дете издвојено због болести зависности, није решење дати новац мајци или оцу, јер ће га они потрошити на дрогу и алкохол, а не на дете.

„Месечна накнада за издржавање детета је 31.189 динара, а накнада за рад хранитеља 21.479 динара, али је важно рећи да овај новац хранитељ не може да искористи за личне потребе – он мора да правда сваки динар, а саветници сваког месеца обилазе хранитеље како би се уверили да ли се средства наменски троше за дете. Ако се установе злоупотребе и неправилности, хранитељу се одузима подобност за ту активност – подаци Министарства за демографију показују да око 0,5 одсто укупно смештене деце у току једне године буде измештено из хранитељских породица због неостваривања сврхе хранитељства”, каже Мирјана Новаков.

Подаци Министарства за демографију и бригу о породици, које је од Министарства рада преузело ресор породично-правне заштите, сведоче да је половина деце одвојена од биолошке и смештена у хранитељску породицу због озбиљног занемаривања базичних потреба малишана. Насиље у породици је други разлог за учестало издвајање деце, следи спреченост родитеља да обавља родитељско право због проблема са менталним здрављем или других болести. На листи разлога због којих се деца издвајају из биолошких породица следи одсуство родитеља у дужем временском периоду и смрт родитеља. Подаци такође показују да је у 2019. години поднето 339 тужби суду за потпуно или делимично лишење родитељског права за 524 малишана – статистика за претходну годину се још обрађује и биће доступна половином године.

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


2 коментара на "Одговор на питање зашто новац који се даје хранитељима не добијају биолошки родитељи

  1. Sanja каже:

    Ali i da Centar za socijalni rad, često ne radi svoj posao kako treba i to je tačno! Sigurno je da ima i dobrih hranitelja i da je deci nekad bolje kod njih nego kod bioloških roditelja. Nadležne službe treba da procene šta je za dobrobit deteta. Da li uvek urade kako treba? Ne bih baš rekla … Na žalost, a njihove greške ne plaćaju oni nego baš ta deca☹️

  2. Ccc каже:

    KOJI GLUP NASLOV?

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама