Mnogo toga u školi treba da se menja, ali još više treba da se menja u porodici

jul 9, 2017

Odličan odgovor jednog našeg čitaoca na tekst Pismo mame iz Aranđelovca prosvetnim radnicima pristigao je danas na naš sajt. Pročitajte ga i podelite u komentarima svoje stavove i mišljenja.
Poštovana „Mama”,
Hvala što ste se usudili da prodrmate osinjak. Za dobar deo nastavničke populacije učenik je samo individua koja treba da pokaže kvantum znanja i poštovanja, ali ne bih sada o tome. Ne znam ni da li će ovaj komentar stići do Vas, ali se nadam da će bar neko od mnoštva roditelja koji su u sličnoj situaciji, pronaći bar nešto što će im pomoći da razumeju uzroke problema, da razumeju šta sve može biti razlog za neuspeh dece u školi.
Što se tiče uspešnosti učenika, ne meri se ona samo ocenama. Niko nikom ne može da ukrade sreću. Sigurno je da postoji neki razlog zbog kojeg Vaša deca ne postižu očekivani uspeh, a vi kao roditelj ste dužni da to znate. Ako je neophodno, dužni ste i da decu zaštitite od bahatih nastavnika, iako to nije uvek lako i bezbolno. Koliko god da je sistem ovakav ili onakav, veoma je senzibilan na ugrožavanje prava dece, reklo bi se i previše.
Suština problema naravno nije u ocenama koje dolaze i prolaze. Važnije od ocena je da deca budu dobri ljudi, da imaju dobar sistem vrednosti, da umeju da koriste svoju pamet, da razlikuju loše i dobro, lepo i ružno, korisno i štetno, rad i zabavu… Suština školovanja bi trebalo da bude da se deca uče da budu dostojna onoga što žele. Bez toga, petice ne znače ništa. Na žalost, kao sistem jako smo daleko od toga.
Ono što je važno za sve sadašnje i buduće roditelje školaraca bi moglo da bude sledeće. Deca „polaze u školu” pre nego što uđu u vrtić. Uspeh se gradi od prvih kontakata deteta i okruženja. Da bi bilo uspešno u školi dete mora da ima mentalnu naviku da koristti svoju pamet. Sva deca se rađaju pametna, ali neka deca nemaju razlog da istu koriste. O svemu važnom odlučuje neko drugi. Prezaštićenost je danas veći problem od zapuštenosti. Zapušteno dete, htelo, ne htelo, mora da koristi pamet da bi opstalo. Prezaštićeno dete je lišeno iskustava neophodnih za školski uspeh, a pre svega je lišeno potrebe da logički rasuđuje.
Mnogo toga u školi treba da se menja, ali još više treba da se menja u porodici. Onaj ko dozvoli da mu dete provodi sate ispred svetlucavog ekrana, treba da zna da će taj ekran i te kako intenziovno stimulisati sklonost ka fantaziranju, a samim tim i umanjivati sklonost ga „upotrebi logike”… Uspeha u školi bez upotrebe logike – jednostavno nema, kao što nema kiše bez oblaka.
Svako zdravo i pravo dete ima dovoljno prirodnih sposobnosti da ostvari prihvatljiv školski uspeh, uz uslov da ima mentalnu naviku da te sposobnosti koristi. „Zalutali” nastavnici mogu biti prepreka, ali sa tim ćete se tek suočiti. To što nas kao roditelje snalazi u osnovnoj školi je „dečja igra” u poređenju sa onim što nas tek čeka. Za razliku od ostalih nivoa, osnovna škola je obavezna. To daje priliku deci i roditeljima da se „bahate”. Tu okolnost deca i roditelji koriste više nego nastavnici koji, istini za volju, često na vaspitne i socijalne izazove, umeju da odgovore samo „pedagoškom” ocenom…
Svako od nas ima potrebu da opravda sebe, svako ima svoje razloge i svoje opravdanje – ali to nije put rešavanja problema. Dobri nastavnici, a hvala Bogu ima dosta i takvih, ne ocenjuju ono što dete trenutno zna, već ocenjuju koliko se razume u ono što uči. Nije dovoljno naučiti par lekcija, i to „izverglati”, cilj je da se dete uvede u suštinu onoga što upoznaje, ali to su već isuviše komplikovane pedagoške stvari… I nije toliko važno da se dete razume u sve obrazovne oblasti, koliko je važno da postoji bar jedna oblast u kojoj se sjajno snalazi.
Na kraju, nije toliko bitno da li dete zna sve što treba da zna, kao što je bitno da „ne zna – ono što ne treba da zna”…
Momčilo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 komentara na "Mnogo toga u školi treba da se menja, ali još više treba da se menja u porodici

  1. Natasa kaže:

    Kako ste ovde uboli savršeno suštinu, tačno i precizno, baš srž današnjice. To bi trebalo da se pojavljuje svim roditeljima kao kajron, na TV-u i mobilnom telefonu, na magnetu za frižider …. nalepnica na pakovanju mleka. Kao svakodnevna opomena.
    “Prezaštićenost je danas veći problem od zapuštenosti. Zapušteno dete, htelo, ne htelo, mora da koristi pamet da bi opstalo. Prezaštićeno dete je lišeno iskustava neophodnih za školski uspeh, a pre svega je lišeno potrebe da logički rasuđuje.”

    1. Tanja kaže:

      Dakle, zapušteni, mali
      Romi najviše koriste pamet. Otuda i one afirmativne mere, da dobiju priliku da je pokažu. Možda ja svoju pamet ne koristim, pa sam pogrešno zaključila. Izvinjavam se.

      1. Cile kaže:

        Prezaštićenost Roma, kao i njihova zapuštenost, drugačijeg je tipa: usiljena i nametnuta njima kao i društvu, neutemeljena i bez potencijala. Ne treba to porediti.

  2. Momčilo kaže:

    Draga Nataša, opet imam potrebu da Vam se zahvalim na komentaru i inspiraciji. Nakon 30 godina provedenih u radu sa decom, kao i nakon desetak godina bavljenja seminarima u obrazovanju, Božijom voljom, ili čime već, došlo se do nekih saznanja i iskustava. Na žalost, suština tih saznanja se ne uklapa u tradicionalno viđenje škole. Problem je dubok i nije u domenu nastavnika, a ni roditelja. Nastavnici uglavnom dobro rade ono “za šta su pedagoški formirani” i šta su naučeni da rade. Problem je što smo se jako daleko udaljili od smisla. Imamo školu koja još uvek daleko više priprema decu za “nazovi nauku”, nego za život. Važno nam je šta znaju, šta mogu da “izverglaju” a nebitno nam je kakve ljudske osobine razvijaju – kakva su kao ljudi.
    Jednog dana, nadam se ne tako dalekog, biće jasno da problemi sa kojima se suočavamo padaju na teret škole. Ljudi koji danas “upravljaju” društvom i životom išli su u školu, ali se u istoj nisu dovoljno bavili onim što je prioritet, a to je smisao života i društva – etika, kultura, vaspitanje… Zar roditeljstvo, ili recimo ekonomska kultura, nisu dovoljno vredne teme da se izučavaju kao nastavni predmeti u školi. Za to od čega bi ljudi imali konkretnu korist u životu, u školi nema mesta.
    Roditelji ne greše prema deci zato što ne misle dobro svojoj deci, već zato što nemaju potrebne informacije. Ljudi o roditeljstvu znaju uglavnom ono što su sačuvali u sećanjima na svoje detinjstvo…
    Za takve “okolnosti” nisu odgovorni nastavnici, oni samo rade ono što se od njih traži. Jednostavno, nemamo strategiju šta očekujemo i želimo od škole. Propagiramo na sva zvona “društvo znanja” jer su nam “duhovne oči” zatvorene. Sva uspešna društva današnjice su “društva vaspitanja”. Tamo gde postoje etika, vaspitanje i kultura, tu je došlo i sve ostalo. Mi smatramo da se vaspitanje, etika i kultura mogu naučiti obrazovanjem, “pričanjem priča o dobroti u školi”… To ne “biva”. Vaspitanje, etika i kultura se usvajaju kroz ono što se doživljava, a ne kroz “reči o dobroti”…
    Ako želite da se upoznate sa onim što radim i za šta se zalažem posetite sajt Kreativni učitelji.
    Komentar koji ste komentarisali poslužio je kao baza za članak.
    Draga Tanja, kontekst zapušenosti o kojoj govorite je sasvim drugačiji od konteksta na koji sam pokušao da ukažem. Naravno da je zapuštenost bilo kog deteta svojvrsna “tragedija”, ili bar “nevolja”, ali malo je situacija zapuštenosti u kojima postoje svrsihodna i lako primenljiva rešenja. Malo gde možemo nešto da promenimo… Kod prezaštićenosti, do koje danas dolazi iz najboljih namera (i neznanja), efekti su često drastičniji po decu jer je slika o životu u očima prezaštićene dece često iskrivljenija, nego kod zapuštene. Na to sam mislio kada sam rekao da je prezaštićenost veći problem od zapuštenosti – pre svega danas znatno učestaliji…Ako želite možete pročitai detaljniji članak na gornjem linku.
    Dragi Cile, hvala na podršci, drago mi je što ste me razumeli upravo onako kakva je bila osnovna ideja komentara.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama