Onaj osećaj kad ti dete otputuje u Ameriku

1 juna, 2019

Sreo sam juče prijatelja, inače poznatog Nišliju. Već na prvi pogled je bilo jasno da se dogodilo nešto nesvakidašnje jer je prikrivena uznemirenost izbijala iz njega. Znao je da će se razgovor kretati u pravcu njegovog raspoloženja pa je odmah rekao ono što ga je mučilo. Ja ću ispovest jednostavno prepričati jer mislim da nema šta da se doda ili oduzme.

“Juče sam otpratio dete za Ameriku. Poslala mi već neke fotke kako je tamo i sve al, Nešo… nije prošlo jutro da sam krenuo na posao a da je prthodno nisam poljubio…. Nemoj da me pogrešno razumeš, nije mi što je dete koje ima prosek na studijama 9 otišla u Njujork da pere čaše, negde joj se i divim što je stisla petlju i učinila ono što smatra ispravnim, što je uzela svoj život u svoje ruke. Al, Nešo, brale, ovo baš boli. Boli kad odeš na aerodrom. A tamo gužva ko u košnici. Kao u naše vreme kad su ispraćali u vojsku pa pola familije dođe na stanicu da se oprosti od vojnika. Samo, ovi sad ne odlaze da za dve godine dođu. Ovi idu da odu, brate moj. Gledam onu gužvu, srce mi se steglo: kog đavola se bavim ovim poslom, trpim sve i svašta ako moje dete, odličan student, ide odavde? Sve ti dođe zaludno.

Žena sa aerodroma mi reče da tim avionom, pazi – tim istim avionom – putuju premijer Vučić i Dačić u Brisel. Imaće šta da gledaju do Brisela, pade mi na pamet, avion pun pametnih glava kako odlazi iz Srbije. Odlazi da se ne vrati, brale moj…“

Šta da kažem ogorčenom čoveku, tužnom čoveku ovlaženih podočnjaka kakav, možda, i sam budem u bliskoj budućnosti ? Šta je ono što treba reći u ovakvoj situaciji u kojoj se gubi smisao svega čime se bavimo?

Neka dragi Bog čuva svu našu decu, gde god da su. Neka im da uma i razuma, vetra u jedra, svega što im treba tamo gde su kad već nisu s nama….

Nebojša Ozimić, istoričar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Onaj osećaj kad ti dete otputuje u Ameriku

  1. jelisaveta kaže:

    Drage Nislije i moj je sin otisao u Ameriku, zelim svoj deci puno zdravlja i srece, glavu gore roditelji budite sretni otisli su da rade u Nisu su samo propadali psihicki. Nis je posta grad gladnih ljudi, psihicki poremecenih mozete sresti na svakom koraku a omladina je totalno gurnuta u propast i depresiju…Pozdrav roditeljima.

  2. Mama Stoja kaže:

    Dragi roditelji čija su deca otišla ili se spremaju da odu. Moji su otišli i ja sam veoma srećna zbog toga. Oni su hrabri, nije im palo napamet da “čekaju” bolje dane. Uzeli su svoj život u svoje ruke. Ovoj državi ne trebaju pametni i vredni, već lenji, polupismeni. To su sigurni glasači.
    Imam običaj da kažem,Bolje da ih želim nego da ih žalim. A dok su bili ovde bogami sam ih žalila. Pitajući se, Da li je moguće da tako kvalitetni mladi ljudi ne trebaju ovom društvu?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama