Pedagog: Ko kaže da deca MORAJU da obavljaju kućne poslove?

mart 29, 2020

Da li naši saveti o vaspitanju prate 21. vek?

Ovo se pitam, pozivajući se na lično iskustvo. I protivrečim velikim imenima pedagogije koja poručuju: Deca moraju biti uključena u kućne poslove.

Stava sam da to ne mora ništa da znači.

Foto: Canva

Može i ne mora.

Važan je kvalitet života koji dete vodi i kakve osobe i navike pred sobom ima kroz detinjstvo, tačnije koje se vrednosti neguju u porodici u kojoj ono odrasta.

Ako je dete imalo lepo iskustvo, ako je porodica negovala prave vrednosti, najverovatnije će sve to preslikati u odraslom dobu, samo prilagođeno svojoj generaciji.

Verovatno će to biti i polazna tačka očekivanja od partnera sutra, ali i to je diskutabilno.

Ako žena ne može da zaspi dok ne sredi kuću, a pada od umora – nju proganja neka pogrešna poruka.

Ako je stid što je hranu poručila, a ne sama pripremila za goste ili ukućane – neki sputani glas majke ili bake prevario je i nju.

Moji roditelji su prosvetni radnici u penziji. U našoj porodici se o kućnim poslovima nikada nije vodila polemika, niti je postojala neka dramatična podela. Kuća je bila zadovoljavajuće čista, obroci redovni i toliko je to sve bilo sporedno da se mame sećam kao dame, našminkane, sa lepim noktima, sa knjigom u ruci. Nikako kao kućne pomoćnice, žrtve krpe ili kutlače. Ni u čemu nije preterivala. Uvek sam joj se divila i nikada je nisam sažaljevala. Ona je ponosna i svoja, moj oslonac i temelj. Ona mi je dala pravo da spavam kada sam umorna.

Nisam učestvovala u kućnim poslovima, moje je bilo da budem dobar đak (a što se uspeha u gimnaziji tiče, od mene su tražili samo da budem vrlo dobar đak, ne mora odličan), složim stvari u svojoj sobi, družim se i širim svoja interesovanja, stičem životno iskustvo i razumem kako funkcioniše ovaj svet. Kada sam imala želju da se petljam po kuhinji, bila sam dobrodošla. Dobila sam i knjigu sa receptima na poklon, kao i savet da ne komplikujem sebi život po tim pitanjima, već pojednostavim i olakšam koliko god je to moguće.

Onog dana kada sam postala žena i majka uzela sam i krpu i varjaču lagano i to bez ikakvih problema.

Uporna sam i istrajna u svemu, a pre svega zadovoljna važnim izborima, jer stičući životno iskustvo shvatila sam šta neću, šta hoću i kako da neću ono što neću, a kako da dobijem ono što hoću.

Za sve to je bilo potrebno puno kvalitetno potrošenog slobodnog vremena za upoznavanje sebe, mogućnosti, puno slobode i vazduha.

Pitanje je da sam pored sedam časova u školi, domaćih zadataka i plesa još i obavljala kućne poslove redovno da li bih stigla da prepoznam sve nijanse i ponude života.

Ne kažem da je štetno decu uključiti, nemojte me pogrešno razumeti.

Ali mislim da je štetno kućne poslove preuveličavati, kao i kvalitet žene procenjivati po tome da li zna da suši kore i kupuje li ćevape ili ih pravi sama.

Kada moja deca pomisle na mene u odraslom dobu želim da osete moj parfem u mislima i odu da kupe mašinu za peglanje, čišćenje, kuvanje, brisanje… Sve što budu mogli sebi da priušte, a što će im život olakšati i zbog toga budu srećni, a ne da ih grize savest.

Neka deca stvaraju, maštaju, komponuju, greše, uspevaju, druže se, pričaju, pričaju, pričaju, stiču najšarenija iskustva i neka nauče da misle, da procenjuju…

Naučiće da brišu i da kuvaju, ako su navikli da žive u uređenoj porodici i prostoru.

Moj muž je znao da ne znam da kuvam i zajedno smo slavili početnike korake. Ženio je mene, a ne varjaču i znao je da nećemo biti gladni.

Kažu da 21. vek ne prepoznaje muške i ženske poslove. Kako da ne.

Na 10 žena koje ne mogu da zaspe dok mašina ne završi pranje nečega, ide 0,0000000001 time sputan muškarac.

Možda su naše bake i majke mnogo toga radile dobro, ali neke navike i principe ne treba da usvajamo bez preispitivanja.

Autor: Snežana Golić, Razvojni centar za decu i odrasle “Faktor”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Pedagog: Ko kaže da deca MORAJU da obavljaju kućne poslove?"

  1. Zrinka Ćatipović kaže:

    Sviđa mi se priča jer sam sličan život imala i ja, uz sestru i roditelje prosvjetne radnike. Oboje su obavljali kućanske poslove, a sestrin i moj zadatak je bila škola i izvanškolske aktivnosti (glazbena škola i sport). I ništa nismo propustile. Obje smo se udale a da nismo kompletan ručak znale pripremiti, ali sve je sjelo na svoje mjesto. Postoji milijun načina da se dijete nauči odgovornosti, ako je to uz samostalnost cilj uključivanja djece u kućanske poslove i općenito davanje prioriteta “krpi i metli”. One nikad neće pobjeći, a kvalitetno vrijeme provedeno s obitelji hoće.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama