“Oni se neće promeniti, a možemo li mi? Gde je naša tačka pucanja?”

12 juna, 2020

Te davne 1991. Crvena zvezda je postala evropski šampion, a ovog 29. maja stavljena je tačka na onlajn nastavu. Nekako u senci ta dva važna događaja, u javnost je isplivala informacija da će održavanje elektronskih dnevnika ove školske godine koštati oko 780000 evra. Posao je, naravno, dodeljen firmi „Tesla“. Iz Ministarstva su izjavili da je potpisivanje ugovora bilo neophodno kako bi sistem nastavio sa nesmetanim radom, a verovatno će biti obnavljan i narednih godina, s obzirom na to da je firma „Tesla“ zadržala autorska prava nad programom, pa i ne postoji mogućnost da posao preuzme neka druga firma.  Zanimljivo je da u toj računici oko održavanja esDnevnika i dalje nigde nema školskih koordinatora, koji su zaslužni što je elektronski dnevnik zaživeo u srpskim školama. Oni sa dobrom memorijom još se sećaju i spominju, na obuci obećanih, 10% za rad koordinatora. Ali, na našu žalost, ta slatkorečiva obećanja nisu imala potporu u Ministarstvu, gde nikad nisu ni čuli za tu mogućnost, pa ta priča polako postaje samo mit.

Osim uvodnog skandala oko tendera, koji je bio „podešen“ kompaniji „Tesla“, novi skandal desio se kada je roditeljima prilikom pristupa esDnevniku iskočilo obaveštenje da isprobaju novi, napredni portal eŠkola. Iznenađenje je bilo i to da će se korišćenje portala plaćati od decembra. Nakon javne reakcije mnogobrojnih roditelja, iz Ministarstva su se oglasili objavom u kojoj navode da je firma „Tesla“ samoinicijativno ubacila tu opciju, te da nemaju ništa sa portalom eŠkola. Odmah su zahtevali uklanjanje sporne reklame i ukidanje mogućnosti pristupa tom portalu sa parametrima koje su roditelji dobili od škola, što je, u međuvremenu, i urađeno. Međutim, mnogi roditelji su već uneli svoje podatke, pa je morao da reaguje i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović. On je pokrenuo postupak nadzora nad Ministarstvom prosvete kako bi se utvrdile činjenice u vezi sa propustima u funkcionisanju elektronskog dnevnika.

Ono što bode oči, jeste da se u priči o esDnevniku već drugi put može čuti opravdanje „samoinicijativno“. Pomislili bismo da se za te pare koje Ministarstvo daje za dnevnik, ono nešto i pita. Ili ne?


Maj mesec smo ispratili jednom peticijom. Predizborna kampanja je nastavljena na već davno prihvaćen, ali mnogima neprihvatljiv, način. Proglas prosvetnih radnika kojim se izražava zabrinutost zbog učestale zloupotrebe dece u političke svrhe, prvih dana akcije, digitalnim palcem okrenutim nagore, potpisalo je 464 prosvetnih radnika. Proglas je stigao do medija, pa je morao da reaguje i REM. Da li bi to učinili i bez proglasa, ostaje da nagađamo. Uglavnom, doneta je odluka o zabrani emitovanja spornog predizbornog spota, ali ostaje sumnja da je neko, opet samoinicijativno, pustio spot koji će, u duhu ranijih kampanja, biti zabranjen. Packa je za „primer“ drugima, ali ne boli. Cilj je postignut.


Stigli smo do prosvetnim radnicima omiljenog juna. Ovaj jun je trebao biti za nijansu omiljeniji od prethodnih jer smo, posle iscrpljujuće nastave na daljinu, očekivali rasterećenje. Neki su uspeli da se malo relaksiraju, ali bilo je puno onih koji su imali sreću da, na prosvetnoj lutriji, dobiju zaduženja na probnom završnom ispitu – neko kao dežurni nastavnik, a neko kao ispravljač/pregledač testova. Ove godine je uvedena i nova funkcija – skenerdžija, koji vrši poludigitalizaciju testova. U mojoj školi, po nepisanom dogovoru sa direktoricom, kolega i ja se smenjujemo na mestu supervizora. Ne moram reći koliko sam srećan što ove godine nije na mene red, ali sam i tužan što nemam lični doživljaj te časti koja je ukazana nekim kolegama. Prema tome, mogu samo da prenesem neka njihova iskustva koja sam našao na portalu Direktno (6. jun).

  • „Kako bi ispalo da sistem za pregledanje testova koji je tokom probne male mature po prvi put uključen, odlično funkcioniše, nadležni u Ministarstvu prosvete odlučili su da „namame“ prosvetare da danonoćno pregledaju. Tako su iz školskih uprava upućeni e-mailovi nastavnicima koji su angažovani da se pomuče još malo i da pristanu da tokom noći gledaju testove od kuće! Kao motivaciju za ovaj noćni rad, naveli su u obraćanju koje su prosledili matematičarima da su oni „pioniri i da će dobiti dodatne bodove“!
  • Ovo je više prešlo sve granice. Od nas napraviše robote, a to je zato što prvo nisu bili u mogućnosti da skeniraju sve testove, jer nisu razmišljali o broju, pa im je server bio u kvaru, pa sada još vikendom noću treba da se pregledava. Na žalost, mnogi će morati, jer se na njih vrši pritisak. U ostalim preduzećima prekovremeni i noćni rad se plaća, a nama samo što ne uzmu dušu – prokomentarisao je prosvetni radnik sa juga Srbije, koji je ozbiljno potresen e-mailom koji je dobio sinoć oko 20 časova.
  • Ono što je problem je čitava konfuzija oko probne male mature. Tako su u ponedeljak deca kući nosila testove iz srpkog i kombinovani, a u utorak u školi radila test iz matematike. Tek u četvrtak je počelo pregledavanje, jer nisu stigli svi testovi da se skeniraju. Kako su u četvrtak matematičari gledali testove u školama, ubrzo nisu imali šta da gledaju, jer se kasnilo sa skeniranjem.
  • I sada da bi pokazali kako je ovo savršen sistem, a ne čist promašaj, ganjaju nas da celu noć radimo, ali su nam „olakšali“ jer ćemo moći to i od kuće. Strašno – dodaje naš sagovornik.“

Dok su se pregledači mučili, ministar prosvete je izjavio da je taj resor apsolutno besprekorno organizovao onlajn nastavu tokom epidemije koronavirusa, navodeći da je nastavom obuhvaćeno 99% srednjoškolaca i 99,3% osnovaca.

  • „Matura je sada unapređena, testovi imaju kodove po kojim se radi digitalni pregled. Pregled testova je takođe potpuno digatalizovan čime se povećava bezbednost testova i testiranja“, kazao je Šarčević. Naveo je da je sada mogućnost da deca na maturi prepisuju najmanja, jer će ih kako je rekao, biti po petoro, šestoro u učionicama, uz dovoljan broj supervizora.

Kako navode „Novosti“, po ministru, najslabija karika na maturskim ispitima su direktori.

  • Svi stručni saradnici, inspektori na svim nivoima, biće na terenu. Pokrivaćemo kritične tačke, a pod posebnom prismotrom biće mesta gde je ranije bilo „muvanja“ i odstupanja u rezultatima. I ja ću biti na terenu. Preduzećemo sve mere da sve protekne kako treba – ističe Šarčević.
  • Na pitanje da li ipak postoji opasnost od „provaljivanja“ testova, što se dogodilo prošle godine sa testom iz matematike, ministar kaže:
  • Jedina opasnost preti od direktora. Do škole je sve pod našom kontrolom, a kada preuzmu kese sa testovima, neko može da otvori, ali pošto i kese imaju zaštitu, brzo bi se otkrilo ko je to uradio. Rizik je minimalan, ali ako se neko usudi da to uradi, mora da zna da je učinio krivično delo – kaže Šarčević.

Ministar Šarčević je predstavio Okvir Strategije razvoja srednjeg obrazovanja i vaspitanja i celoživotnog učenja do 2027. i tom prilikom istakao da bi najveća promena trebalo da bude obavezno srednje obrazovanje za sve.

  • Obuka dece treba da bude takva da srednje obrazovanje bude obavezna kategorija, kao što je to sada osnovno. Mislim da ćemo to uspeti veoma brzo da realizujemo, čekamo promenu Ustava – istakao je Šarčević za Tanjug.

Na sve ovo bismo mogli dodati i staru kinesku izreku koju smo čuli ovih dana u Pančevu: “Deca će dok se školuju morati da nauče da rade. Makar dva sata dnevno moraju nešto da rade, da li u fabrici, na njivi…” Dualno, nema šta!


Pošto kod nas svako čudo (skandal) tri dana traje (pa se zaboravi / zameni drugim), prosvetne radnike, još omamljene pobedom posle skidanja neprimerenog predizbornog spota, dočekao je novi šok.

Komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda gimnazija isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog zbirku „Tražim pomilovanje“. Ovaj potez izazvao je ogromno negodovanje među nastavnicima, profesorima, studentima, piscima…

…i tako je započeta akcija „Tražim pomilovanje za Desanku“.

I tako počinje „igranka“…  Peticije, bezbroj saopštenja, objašnjenja, obrazloženja, izjava… a u zemlji Pinokija i Minhauzena sve je moguće.

N1, 6.6.2020.

Ministar Šarčević je istakao da se radi o pokušaju Zavoda da se preorganizuje ono što Desanka Maksimović ima u školskom sistemu, ali ono što je važno istaći da je sve u proceduri i radnoj verziji.

„Sigurno kao ministar neću dozvoliti da bude smanjen, nego se zalažem da se apsolutno njeno učešće u školskom programu poveća, ne samo nje, već i drugih velikih pesnika. Ovu moju odluku sam preneo i Zavodu i Savetu“, rekao je Mladen Šarčević za Tanjug.

Šarčević je objasnio da odluka Zavoda treba da bude upućena Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu, preneo je RTS.

„Oni moraju da obrazlože svoju odluku i da je dostave Savetu. Tada, ako bude prihvaćena, odluka se šalje ministarstvu“, ukazao je Šarčević i dodao da je tražio da mu se dostavi taj dokoment.

Bez obzira na to da li je na tu odluku savet dao saglasnost ili ne, Ministarstvo prosvete može da je usvoji.

Premijerka Ana Brnabić komentarisala je na Tviteru ovaj slučaj. Ona je napisala: „Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka.“

Nova.rs8.6.2020.

Ministar Šarčević ovako odgovara na konstataciju Nova.rs da je ipak činjenica da na spornom Pravilniku, kojim se iz školskog programa izbacuje zbirka Desanke Maksimović “Tražim pomilovanje” i izbor iz njene poezije – stoji njegov potpis.

„Sada je sve stornirano, Desankina dela ostaju gde su i bila u nastavnom planu, a uvodi se nova Antologija savremenih pesnika, što je, kako navodi ministar, bio prvobitan razlog da Zavod za unapređivanje obrazovanja i Nacionalni prosvetni savet izbace iz lektire dela čuvene srpske pesnikinje.“

“Storniran je svaki pokušaj da se Desanka Maksimović izuzme iz nastavnog programa. Namere zavoda su bile vrlo časne, ali loše postavljene. A put do pakla popločan je dobrim namerama”, kaže ministar Šarčević.

„Da, moj potpis je na Pravilniku, ali znate li koji je to datum? Sednica je bila onlajn u vreme vanrednog stanja kada sam, iz svojih zdravstvenih razloga bio u izolaciji i radio od kuće. Ako Nacionalni savet treba meni da podvali nešto da  potpišem, onda, znate kako – neću da im potpišem ništa više. Valjda je to logično da se novi Pravilnik obrazloži. Na njega niko nije dao primedbe i ja sam morao da imam kristalnu kuglu da bih sve ovo znao“, kaže za Nova.rs Mladen Šarčević, ministar prosvete.

Eto, i ovo je rešeno.

Šta možemo iz svega naučiti?

Da li da se pravimo nevešti? Joooj, kad je to bilo? Pa još onlajn! To kao da se nije ni desilo. Možda ćemo tako sačuvati živce, a obraz, kao što vidimo, ne mogu svi sačuvati.

Možda je pouka da u borbi protiv Društva Kristalne Kugle, na putu do pakla popločanom dobrim namerama, treba da budemo neka vrsta Indijana Džonsa, koji ne poznaje i priznaje prepreke. Samo zajedno, glasni i uporni možemo ostvariti svoje ciljeve. Moramo znati da nam niko ništa neće dati ako to sami ne tražimo (dobro, osim pred izbore) i da će nas „jahati“ dok god ćutimo i trpimo. Oni se neće promeniti, a možemo li mi? Gde je naša tačka pucanja?

Izvor: teachroland

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama