Опростите што касним.
Стварно сам желела да дођем на време, али једно од моје деце захтевало је да за доручак добије чоколадне мафине, а ја нисам хтела да попустим. Па је мало потрајало.
Опростите што касним.
Баш сам хтела да стигнем на време, али је пред сам полазак друго моје дете рекло „мама, каки ми се“. Већ смо били на вратима. А онда, док смо то обављали, млађи син је успео да обори саксију са цвећем у ходнику.
Опростите што касним.
Хтела сам да дођем на време, али кад сам стигла до вртића, схватила сам да су ми дечји ранчеви остали код куће. А онда, док смо јурили назад по њих, моја старија ћерка је пала и огулила колена. Па смо и то очистили и љубили да прође. Више пута.
Опростите што касним.
Желела сам да стигнем на време, али се беба ноћас будила шест пута, а ја сам јутрос преспавала аларм.
Опростите што касним
Баш сам желела да дођем на време, али једно од моје деце решило је да крене у вртић у пиџами, а друго није могло да пронађе бојице које су баш данас морале да се понесу на ликовно.
Истина је да сам стварно хтела да стигнем на време и да се осећам веома кривом што нисам успела.
Али, деца су непредвидива, хаотична, несвесна концепта времена. А зависе од нас. И ако им дате оно време које им сваког дана треба да уче о границама, обавезама и одговорностима, уместо да ствар решавате брзо – виком и претњом, бићете она особа која касни.