Здравље деце је тема која окупира родитеље од кад је света и века и нешто што ће заувек бити у врху листе приоритета сваког ко једном добије децу. Посласком у колектив, то постаје и главна тема у кући око које почињу да се врте сви планови и читава организација.
Крене у вртић пар дана, па две недеље болестан. И тако најмање годину дана, рећи ће вам готово сваки родитељ чије дете је кренуло у вртић.
Али да ли негде ми грешимо или то тако мора? Зашто су нека деца склонија упалама уха, грла, проблемима с крајницима? Да ли је промена начина живота утицала на здравље наше деце?
О овој теми разговарамо са оториноларингологом, доктором Николом Мирчетићем. Више од двадесет година овај специјалиста ради са децом, а његов је приступ другачији. Страх и несигурност код деце „истерује“ шалом и причом.
„Ах, да, младићу. Теби треба да се испере ово десно уво. Колегинице, молим вас, донесите ми једне оне велике маказе за уши, овде имам доста посла. Ти си звездаш? А па онда не мора. Оне уши тамо код контејнера што видиш, то су ови партизановци што су ми долазили.“ – говори доктор уз осмех док се мали пацијент зацењује од смеха. Чак и шале зависе од малог пацијента јер неће сваком пријати иста.
Радите с децом већ дуже од 20 година и свакодневно се сусрећете с великим бројем малишана. Да ли примећујете неке промене када је реч о њиховом здрављу у односу на пре две деценије?
Ово питање је више ствар епидемиологије, али свако доминира повећање броја оболелих од алергија. Процена Светске здравствене организације каже да сада око 40% светске популације болује од неког вида алергијских манифестација као што су алергијски ринитис, екцем, астма… а да ће до 2025. половина човечанства имати неку форму алергије. Алергије су подлога за чешће упале синуса, упале уха, ждрела и свакако доприносе већем броју оболелих.
Негативне климатске промене, свакако загађење где је, нажалост, Београд често у врху светске листе најзагађенијих градова, додатно негативно утичу на здравље људи. Храна, са све више пестицида, хормона и других штетних састојака има битну улогу. Деца, с друге стране, све мање времена проводе у игри у природи, на отвореном, а добар део дана су на телефонима, рачунарима… Tако да имамо све више гојазне деце, астматичара, разних ортопедских проблема, као што је нпр. крива кичма, проблеми са зглобовима… Ово је, у суштини, веома опширна тема, која укључује практично све гране науке, не само медицину, и постоји још доста различитих фактора који утичу на већи морбидитет код деце него ранијих деценија.
Готово да нема детета данас које у раном детињству нема проблем ни са упалама уха ни са крајницима ни са честим гнојним ангинама. Чему то приписујете?
Све што је наведено у претходном одговору може се применити и на ово Ваше питање. Деца која иду у колектив, вртиће и школе, су чешће болесна у односу на децу која не иду у колектив. Ако нас је Ковид пандемија нечему научила, то је да се капљичне инфекције преносе на удаљеност од 1.5 – 2 метра.
У свим затвореним просторима су стајала упозорења о безбедној удаљености. Микроорганизми, бактерије и вируси, а не само Sars-Cov-2, преносе се на исти начин. Ако једна група у вртићу има, на пример, 30 малишана и само 2 или 3 дођу у колектив са симптомима цурења носа, кашља, не морају имати повишену температуру, врло брзо ће се инфекција раширити по колективу. Инкубација за вирусне инфекције горњих дисајних путева је кратка, свега неколико дана, и буквално половина колектива је болесна у року од неколико дана. То нам често алармирају родитељи, да дете не може да састави у континуитету више од неколико дана у вртићу, а да се не разболи. Одговорност је на родитељима болесне деце који проналазе најразличитије изговоре зашто болесно дете пуштају у колектив, као и на особљу у вртићима и школама које допушта да дете са симптомима инфекције борави са другом децом у истом простору.
С друге стране, треба бити поштен и рећи да није лако узети боловање за сваку прехладу које дете има.
Због чега су нека деца склонија, на пример, инфекцијама ушију или грла, док се друга деца готово никад не разбољевају?
Деца која иду у колектив, а нису никада болесна су ретка. Имунитет, здрава исхрана и здрав начин живота, бављење спортом, доприносе здрављу. Постоји и делимична наследна компонента, деца чију су родитељи атопичари (имају алергије) или су имали склоност ка упалама уха и крајника, имају већу шансу да сама развију неки вид алергије и да имају чешће инфекције горњих дисајних путева. Оно што је у нашој средини, на моју велику жалост, све присутније, јесте јачање антиваксерског лобија. Родитељи у све већем броју не вакцинишу комплетно децу или сами бирају које су вакцине добре, а које не. Посебно забрињава и то што одређени број здравствених радника, па и самих лекара, то подржава. То је врло опасна појава. Вакцине су једно од највећих достигнућа човечанства, многе болести са високим морталитетом и морбидитетом су искорењене захваљујући вакцинацији. Ту спадају дифтерија, туберкулоза, велике богиње, тетанус… Невакцинисана или некомплетно вакцинисана деца чешће обољевају.
Постоји ли нешто што родитељи могу да ураде за своје дете, што би била превентива неким од ових проблема?
Редовна вакцинација, упис деце на спортске активности, инсистирање на здравој исхрани, пуној воћа, поврћа, а не грицкалице и фаст фуд. Ограничити време проведено на телефонима, ТВ-у, друштвеним мрежама… Редовно одржавање тоалете носа, навике у прању руку, прању зубића, личној хигијени стичу се у најранијем узрасту и на њима се мора инсистирати.
Врло често се, у терапији упале уха, примењују неке алтернативне методе, попут белог лука или листа чуваркуће. Да ли ове терапије помажу или могу проблем направити већим?
У нашој средини још увек алтернативна медицина има важну улогу. Маст опрана у 9 вода, сирће и алкохол на ноге код високе температуре… Неки од тих видова лечења свако нису штетни и имају добар ефекат. Треба рећи да лечење и медицина не почињу од нас који се сада бавимо медицином, и да су људи вековима уназад имали различите начине лечења, лекове, биљне препарате којима су се лечили. Користили су оно шта су имали и што им је искуство показало да има добар ефекат.
Што се конкретно Вашег питања тиче, екстракт биљке чуваркуће има доказано аналгетско дејство, тј, смирује бол. За бол код упале уха, који спада у 10 најинтезивнијих болова које дете може да осети, преписују се лекови из групе ибупрофена или парацетамола. Чуваркућа, у некој изузетној, реткој ситуацији, нпр. у природи, код јаког бола у уху, ако немамо при себи аналгетике, као прва помоћ – може да помогне.
Бели лук стављати у ухо је велика грешка. Након апликације, врло брзо настаје јак бол, оток коже ушног канала и осећај запушености. Бели лук испушта своје сокове, који су јако иритантни за нежну кожу ушног канала. Велики проблем нама оториноларинголозима представља екстракција таквог страног тела. Тешко може да се извади инструментима јер је врло гладак, испирање водом и свака манипулација тако иритираним ухом је врло болна и непријатна пацијенту. Тако да бих у закључку рекао: бели лук у исхрани свакако да, врло је здрав. Бели лук у ухо, никако.
Терапије антибиотицима се данас преписују много опрезније него некад. Ипак, много је родитеља који инсистирају на антибиотицима, како би дете брзо оздравило и вратило се у колектив. Колико је ова пракса лоша?
Постоје јасни и прецизни протоколи за лечење, у којима се наводи када се, конкретно за упалу уха, укључује антибиотик. Два дана или 48 часова, од појаве првих симптома треба давати само капи за нос и лекове за бол и температуру. Након тога, ако се бол и повишена температура одржавају, а бубна опна је и даље хиперемична (црвена) и посебно важно, напета, онда се уводе антибиотици у терапију. Корисно је урадити и крвну слику ако постоји нека недоумица. Задатак лекара је да објасни родитељима, аргументовано и јасно, које су користи, а које нежељени ефекти давања антибиотика. О терапији мора да одлучи лекар, а не родитељ. Наравно да је јако важно да родитељ има поверење у изабраног лекара и да се са предложеном терапијом сложи. Све друго води у неразумевање, неповерење и вероватно погрешно лечење.
На крају, иако можда није стручно питање, шта је то што, из угла лекара који свакодневно среће децу различитих узраста и из различитих породица, највише замерате данашњем модерном родитељу?
Општи пад нивоа образовања, па самим тим и медицинског образовања, погрешне вредности, покушаји да се дете „купи“ играчкама, сладоледом… Изгубила се граница у односу родитељ – дете. Родитељ је родитељ и највећи пријатељ детету, он мора да буде највећа подршка и да свој максимум у подизању детета, али мора да се зна ко се за шта пита и ко за шта одговора. Немам илузију да ја могу нечије дете да више волим и да му желим боље него његови родитељи, али границе, јасне границе морају да постоје. Свакодневно присуствујемо томе да се детету узраста 4-5 година дозвољава да доноси одлуке које нису његове. Рецимо:
- не може да му се уради крвна слика јер „он се плаши крви“,
- „ако можете да не радите брис носа/грла, он/она то не воли или рецимо,
- да ли можемо да извршимо преглед, а да не ставимо шпатулу у уста „он/она ће лепо да зине“ и сијасет сличних примера.
О томе да дете држи ноге на столици, да без разлога виче пре, за време и након завршеног прегледа, да отвори све фиоке у амбуланти, обори инструменте, отвори и затвори улазна врата по неколико пута за време прегледа… а да родитељ не реагује – виђамо свакодневно. Имао сам прилику, више пута, да присуствујем томе да дете удари родитеља, обично мајку, ако му нешто није по вољи. И нико не реагује и не објасни детету да то није лепо и да то не сме да уради. Лично се трудим да разговарам са децом, да се шалимо, да их опустим, да им сам боравак код лекара, који није пријатан, не буде траума. Али не смемо да заборавимо ни то да амбуланта и болница нису играоница и место за забаву. А имам утисак да су деца ту разумнија и да то треба објашњавати родитељима.
С друге стране, још увек има пуно дивне и васпитане деце и дивних родитеља са којима је задовољство радити. Јасно кажу због чега су дошли, дете мирно седи док се обавља преглед. Након тога и лекарског објашњења, постављају нормална питања и дођемо, заједно, до тога шта је најбоље за дете.
Драги родитељи, порука за Вас: Лекар, баш као и Ви, жели најбоље Вашем детету. Хајде да заједно дођемо до тога шта је то, да сви буду задовољни, а Ваше дете излечено на најбољи и најмање трауматичан начин.