„Reči su, naravno, najmoćnije opojno sredstvo koje koristi ljudski rod“
Kažu da slika vredi hiljadu reči, ali jedna jedina prava reč može da ima ubojitu, razornu, rušilačku snagu, ili pokretačku, poletnu, konstruktivnu silinu. Jedna mala reč je ta koja poseduje važnost, moć da preokrene, izmeni, oplemeni ili saseče u korenu.
Deca, mali ljudi, oni su ti koji imaju privilegiju (ili, ukoliko sredina to nametne, nesreću) da poput sunđeraka upijaju nove pojmove, značenja, tuđa viđenja stvarnosti, pa da ih usvajaju, modifikuju, prilagođavaju i grade sopstvena saznanja, mišljenja i interesovanja. Zato ih treba usmeravati, podsticati, probuditi njima svojstvenu radoznalost i bezazlenu, neiskvarenu kreativnost koju treba negovati i oblikovati. Kroz umetnost, književnost pre svega, stiču se osnovi za formiranje jednog novog pogleda na svet, otkrivaju se nova, misteriozna, neistražena prostranstva, putuje se kroz vreme, ruše se ograničenja i stapa se konkretno sa apstraktnim, a kroz sve to je šarena paleta životnih iskustava , istina, znanja iz svih krajeva sveta, delatnosti, društvenih slojeva i najrazličitijih prilika.
Ne treba očekivati da dete jednako usvoji ili zavoli svaki tekst, roman ili pripovetku, ali važno je da se ne zaboravi da je i ono najgore što pročitamo bolje od najboljeg koje nismo pročitali.
Vaše je da probudite interesovanje kod mališana – lepota je u očima onog koji gleda i oni to prepoznaju. Prema tome, ma koliko se nešto činilo neprimamljivim, dužnost učitelja i nastavnika je da sa jednakim zarom i entuzijazmom otvore svaku temu i da iz nje izvuku maksimum, da potkrepe tekst anegdotama, ličnim iskustvom, slikama, citatima, paralelama sa drugim delima i da dopuste učenicima da sami donesu određene zaključke i sudove. Naravno, argumentovano.
Zapamtite – svako nepročitano delo, svaka nerazjašnjena pouka, svaki zanemaren pisac ili pravac, svaki protraćen čas, svaka preskočena lektira i svaki učenik koji kod vas nije stekao izvesnu čitalačku naviku vode ka poremećenom sistemu vrednosti u kakvom danas zivimo. Na vama je hoće li se dete jednog dana zanimati delima velikih pisaca ili „Zadrugom“, da li će biti normalno da i nove generacije odrastaju zanemarujući dvestotu godišnjicu Njegoševog rođenja, a upijajući sve tračeve sa estrade. Vaš je cilj da u nomenklaturu zanimanja ne uđe „starleta“, već da znanje i obrazovanje ponovo budu na ceni.
Svaka nova reč, svaki ispisan red, svaka naučena pesmica i pročitana stranica vode zdravom odrastanju, pismenosti, moćnom, nesagledivom vokabularu, prevlasti mašte i okretanju jednoj ispravnoj percepciji stvarnosti.
„Morate razumeti celinu života, ne samo jedan mali deo. Zbog toga morate čitati, zato morate gledati nebo, zato morate pevati i plesati, i pisati pesme i patiti i razumevati, jer sve je to život.“
T. M.