Орвелом против "Великог брата"

„Речи су, наравно, најмоћније опојно средство које користи људски род“
Кажу да слика вреди хиљаду речи, али једна једина права реч може да има убојиту, разорну, рушилачку снагу, или покретачку, полетну, конструктивну силину. Једна мала реч је та која поседује важност, моћ да преокрене, измени, оплемени или сасече у корену.

karikatura

Деца, мали људи, они су ти који имају привилегију (или, уколико средина то наметне, несрећу) да попут сунђерака упијају нове појмове, значења, туђа виђења стварности, па да их усвајају, модификују, прилагођавају и граде сопствена сазнања, мишљења и интересовања. Зато их треба усмеравати, подстицати, пробудити њима својствену радозналост и безазлену, неискварену креативност коју треба неговати и обликовати. Кроз уметност, књижевност пре свега, стичу се основи за формирање једног новог погледа на свет, откривају се нова, мистериозна, неистражена пространства, путује се кроз време, руше се ограничења и стапа се конкретно са апстрактним, а кроз све то је шарена палета животних искустава , истина, знања из свих крајева света, делатности, друштвених слојева и најразличитијих прилика.

Не треба очекивати да дете једнако усвоји или заволи сваки текст, роман или приповетку, али важно је да се не заборави да је и оно најгоре што прочитамо боље од најбољег које нисмо прочитали.

Ваше је да пробудите интересовање код малишана – лепота је у очима оног који гледа и они то препознају. Према томе, ма колико се нешто чинило непримамљивим, дужност учитеља и наставника је да са једнаким заром и ентузијазмом отворе сваку тему и да из ње извуку максимум, да поткрепе текст анегдотама, личним искуством, сликама, цитатима, паралелама са другим делима и да допусте ученицима да сами донесу одређене закључке и судове. Наравно, аргументовано.

Запамтите – свако непрочитано дело, свака неразјашњена поука, сваки занемарен писац или правац, сваки протраћен час, свака прескочена лектира и сваки ученик који код вас није стекао извесну читалачку навику воде ка поремећеном систему вредности у каквом данас зивимо. На вама је хоће ли се дете једног дана занимати делима великих писаца или „Задругом“, да ли ће бити нормално да и нове генерације одрастају занемарујући двестоту годишњицу Његошевог рођења, а упијајући све трачеве са естраде. Ваш је циљ да у номенклатуру занимања не уђе „старлета“, већ да знање и образовање поново буду на цени.

Свака нова реч, сваки исписан ред, свака научена песмица и прочитана страница воде здравом одрастању, писмености, моћном, несагледивом вокабулару, превласти маште и окретању једној исправној перцепцији стварности.

Морате разумети целину живота, не само један мали дeо. Због тога морате читати, зато морате гледати небо, зато морате певати и плесати, и писати песме и патити и разумевати, јер све је то живот.“

T. М.