Гандијева прича о родитељству
Др Арун Ганди, унук Махатма Гандија и оснивач М.К.Ганди института за ненасиље, у свом предавању 9. јуна на универзитету у Порторику, поделио је следећу причу као пример ‘ненасиља код родитељства’:
„Имао са 16 година и живео сам са родитељима на институту ког је основао мој отац у Јужној Африци око 18 миља изван Дурбана, у средишту шећерне плантаже. Живели смо дубоко у унутрашњости земље и нисмо имали суседе, тако да смо се две сестре и ја увек радовали одласцима у град и посетама пријатељима или одласцима у биоскопе.
Једнога дана ме је мој отац пожелео да га одвезем у град где се одржавала једнодневна конференција, на шта сам са радошћу поскочио. Будући да сам ионако одлазио у град где бих био цео дан, мајка ми је дала листу намирница коју је требало набавити, а отац ме замолио да се побринем за неке текуће послове, као на пример, да одвезем ауто на редовни сервис. Када сам одвезао оца тог јутра, рекао ми је: ‘Нађимо се овде у 17 сати, и ићи ћемо кући заједно.’
Након што сам на брзину пообављао све задатке отишао сам директно у најближи биоскоп. Толико сам био заокупљен двоструким филмским програмом у коме је главну улогу играо Јохн Wаyне да сам заборавио на време. Било је већ 17:30 када сам се сетио. Док сам отишао у сервис и преузео ауто, а онда одјурио до места где је требало да се отац и ја нађемо, било је већ 18:00 сати.
Забринуто ме је приупитао: ‘Где си до сада?’ Било ме је срам да кажем да сам гледао вестерн филм Џона Вејна, па сам одговорио: ‘Ауто није било готово, зато сам морао да чекам.’ Нисам знао да је он већ звао сервис. Када ме је ухватио у лажи рекао ми је: ‘Нешто није било исправно у мом васпитању према теби што ти није дало довољно самопоуздања да ми кажеш истину. Како бих видео о чему се ради, тј. где сам погрешио, уместо аутом пропешачићу 18 миља (29 км) до куће и путем размишљати о томе.’
Тако се он обукао и почео шетати у смеру куће. Већ се било смркло, путеви су били неосвјетљени, и углавном непоплочан. Нисам га могао напустити, па сам тако пет сати и тридесет минута возио иза њега посматрајући га како пролази ову агонију због глупе лажи коју сам изрекао. Тада сам чврсто одлучио да никада више нећу лагати.
Често се сетим те ситуације и питам се у чуду да ме којим случајем казнио на начин како ми кажњавамо своју децу, да ли бих уопште научио своју лекцију. Не верујем да бих. Био бих кажњен и мало бих патио, па бих поново направио исту ствар. Али ова једна лекција о ненасиљу била је толико снажна да је остала свежа у мом сећању као да се догодила јуче. То је снага ненасиља.“
„Опраштање је напуштање мог права да те мрзим због тога што си ме повредио.“
Извор: viseodzivota.com