Како ми је родитељство постало лакше и лепше јер сам схватила да – не морам да бијем сваку битку

Као и већина родитеља, имала сам у својој глави идеју о томе како ћу васпитавати децу још и пре него што сам на ултразвуку угледала ону тачкицу. Знала сам све што нећу и што хоћу. Оно што тада нисам знала, јесте да појма немам.

У теорији, све је једноставно. У пракси, ништа није. Моја деца неће никад ово или оно, јешће само здраву храну, научићу их да више воле слагалице и књиге него цртане филмове, знаће да персирају старијима са три године, а са четири ће гледати на сат, везивати пертле, возити ролере, бицикл и напољу ћемо проводити најмање три сата сваког дана.

Foto: Canva

Нешто од тога свега се остварило, нешто није. Добро, већина није, али не зато што је то било немогуће, већ зато што сам открила једну велику тајну успешног родитељства. То је нешто што је мени и мојој деци живот учинило лепшим и једноставнијим, а да при томе баш ништа нисмо изгубили.

Такође, то је један трик који сам решила да примењујем и у односима са одраслим особама. Врло је једноставно и ефектно, а штеди тону живаца и вама и људима око вас.

Знам да сада већ звучим као реклама за ТопШоп, али ево, долазимо до суштине. А суштина је, укратко – Бирајте своје битке. Не звучи као нека мудрост. Можда зато што и није, само што о томе не мислимо, па често заборављамо колико је заправо важно бирати битке у животу, посебно када су деца у питању.

То сам схватила када је пре три године моја тада трогодишња ћерка решила да у јуну, на 27 степени, напоље изађе са вуненом капом на глави.

„Ања, напољу је 27 степени. Вруће је и капа ти не треба. Иди врати је у фиоку.“

„Али ја желиииииим…“

И сад замислите овај дијалог поновљен једно 20 пута. Успела сам после много потрошене енергије да је уверим да јој капа не треба и изашле смо напоље. Она тужна и обешеног носа, а ја истрошених живаца и без енергије за неку игру и смислен разговор до игралишта. Али важно је да је капа остала у фиоци.

Је л’ да?

Па, не.

То сам схватила на путу ка паркићу, али је било већ касно. Шта сам све урадила погрешно? Показала сам јој да не верујем да она сама може да процени своје потребе, ни оне основне (да ли јој је нешто угодно или није); уверила сам је да нема право да одлучује о себи; потрошила сам брдо енергије и живаца; обе смо изашле незадовољне из стана.

Бирајте своје битке са децом. Пре него што кажете „Не“, зауставите се на секунд и размислите – мора ли да буде Не и због чега. Ако мора, објасните и тога се држите. Ако не мора, онда ту битку предајте.

Шта би се десило да је изашла са капом? Можда би је носила све време и било би јој вруће. Можда би ми је после 20 метара дала и рекла да је не жели више. Можда јој баш уопште не би сметала. Шта год од овога да би се десило, боље је од онога што сам ја урадила.

Сада заиста бирам битке. Пре неколико дана били смо код баке и деке у посети. Ања се сетила да је заборавила ранац у аутомобилу и тражила да изађе по ранац. А напољу – потоп. Стала сам онај секунд и размислила – имам ли прави разлог да јој браним? Са кишобраном, полако, ништа се неће десити. И без кишобрана, па нека мало и покисне. Наравно, сви су од реда на мене скочили – немој да је пустиш, видиш како пада? Па добро, и? Како и? Па покиснуће? До кола има 10 метара, нека мало покисне, ви нисте никад покисли?

Тишина.

Отишла је по ранац, вратила се са пар крупних капи на мајици и то је све.

Желиш да носиш тротинет иако идемо све време узбрдо? Нема проблема, али знај да ће ти бити тешко, ти одлучи.

Желиш да понесеш омиљену нову играчку у вртић? Може, али ако је изгубиш или се поквари, треба да знаш да нећемо куповати нову. Ти одлучи.

Желиш рукавице на 30 степени? Па изволи, што би то, побогу, МЕНИ сметало?

Наравно, има ствари за које ћете рећи не, оних битки које морате да бијете. Неће добити 100 грама чоколаде и неограничене цртане филмове. Неће у новим ципелама ићи у паркић кад знам да је тамо блатњаво. Неће моћи да једе испред телевизора јер се једе за столом, с добрим разлогом.

Ако бирате битке које бијете, па оне неважне прескочите, остаће вам далеко више живаца и енергије за оне стварно битне.

Оно што још нисам успела да докучим јесте како бирати битке које бијете онда када их има двоје, па их они бију између себе, а од вас траже да будете судија. Ако неко случајно има тај рецепт, молим да ми јави.