Отворено писмо маме из Београда – шта је то онлајн час?

9 децембра, 2020

На нашу адресу стигло је отворено писмо маме из Београда, чије дете похађа први разред гимназије. Замолила нас је да објавимо, а како смо до сад увек сматрали да је важно да се чују искуства свих учесника у образовном процесу, одлучили смо да објавимо и овај текст. Поштовали смо њену жељу да остане анонимна, а писмо преносимо у целости, након минималне уредничке интервенције.

Прича се много ових дана о ученицима који, откако је почела онлајн настава запиткују онда кад није радно време наставника. О нама, родитељима, који очекујемо превише. Нама који смо своју децу размазили и научили да све уместо њих радимо па они сад, ето, не знају да уче сами и мисле да се свет врти око њих. Да се разумемо, није то потпуно без основа. Радно време које понекад буде и по 10 сати, смене због којих многи родитељи децу не виде и по неколико дана, узимају данак. Данак у дисциплини и радним навикама. Не кажем да нема и родитеља који имају времена, али не желе да се баве својом децом, пребацујући лоптицу на школу и друштво.

Моје дете рођено је са унутрашњом мотивацијом. Воли да учи. Радознала је и није јој ништа тешко. Од првог дана школе ниједан домаћи с њом нисам урадила. Можда ме је, свега неколико пута, питала да јој појасним нешто што не разуме. До ове онлајн наставе.

Овде желим да изнесем своје искуство, као родитеља, са онлајн наставе у једној од три најбоље гимназије у Београду.

Моја ћерка иде у први разред гимназије и прошлог понедељка је, као и сви средњошколци, прешла на онлајн наставу. Али, то не значи оно што многи можда мисле. Онлајн настава не значи да ће се наставник укључити и одржати онлајн лекцију. Не значи чак ни да ће снимити себе како предаје лекцију и тај снимак послати ђацима.

Ево како је то изгледало у нашем случају, а напомињем да је реч о једној од НАЈБОЉИХ школа у Београду.

После седам дана онлајн наставе у којој нам је понеки наставник спорадично слао лекције, неко само задатке, јавила се разредна, у суботу, да каже да онлајн настава почиње у понедељак (јуче) у 7и30. Деца су се “нацртала” испред екрана и чекала. Од седам часова које је тог дана требало да имају, јавио се један наставник. Нико други није послао линк за предавање. Нико није послао чак ни мејл или поруку да ће у наредних 45 минута свог часа бар бити на располагању за питања.

Један од наставника рекао је још пре тога да неће имати онлајн часове, да се деца само двапут недељно снимају и шаљу му то што су радили. За ову недељу је прави онлајн час заказало 5 професора, од 17 колико их има. Као родитељ, захвална сам им на труду. Знам да није лако стати пред камеру, да то није исто што и жив час. Да је и припрема другачија и напор већи.

Из већине предмета, ипак, деца су добила само задатке, без лекција или задатке уз линкове ка лекцијама или фотографије страница из књиге.

С друге стране, у основној школи коју похађају моји рођаци, ситуација је потпуно другачија. Часови се одржавају онлајн или су учитељи и наставници на располагању у време када је њихов час и заиста одговарају на питања ђака.

Желим да кажем да не стављам све наставнике у исти кош и да ми је потпуно јасно да вредних, креативних, преданих људи у просвети и те како има. Зато ме и љути кад видим да се њихов рад третира исто као рад оних који су онлајн наставу прихватили као распуст.

Примера ради, у првом разреду гимназије друштвеног смера који похађа моје дете, један од задатака који су деца добила из биологије је следећи:

Модификације хистона обезбеђују: а) виши степен повезивања са ДНК; б)лакши приступ гену; в) контролишу експресију гена у ћелији; г) све тврдње су тачне.

Пре овог питања није стигла никаква онлајн лекција, никакво предавање нити објашњење наставне јединице. Стигла је фотографија странице из књиге.

Наравно да је моја ћерка од наставнице тражила да јој појасни јер се никад није срела са овим појмовима. Одговор? Потражи у књизи.

Моје дете има 15 година и никад у животу нисам гледала њене домаће задатке. Била је Вуковац у основној школи, а да се ја нисам укључивала уопште.

У првом разреду гимназије она има 17 предмета и 17 професора. Осим оних пет који су заиста пример својој професији, за мене, као родитеља, велико је разочарање што се нико није јавио чак ни да каже да ће у термину свог часа бити доступан за евентуална питања о лекцији. Не бисмо ми ником слали поруке у 9 увече, никако, али би за ђаке било корисно да бар знају када то могу и када ће им наставник заиста бити на располагању за питања.

Као родитељ и бивши просветни радник, ја нећу држати лекције овим наставницима. Нећу их васпитавати. Нећу чак ни да поверујем да у целом образовном систему чине већину, вероваћу да је наша гимназија на гласу због старе славе.

Али не могу да се не запитам – како се онлајн настава у којој се само шаљу слике лекција или видео-снимци са Јутјуба и задаци разликује од немања било какве наставе? Како је могуће да исту плату прими наставник који само пошаље задатке и онај који сате сваког дана проводи испред екрана, правећи лекције и одговарајући на питања својих ђака?

Како може било ко мени, која се до сад нисам укључивала у рад мог детета, да каже да сам ја одговорна што сада морам да учим с њом, кад се није потрудио да јој сам објасни оно што је његов посао? Како може неко да каже да сам неваспитана а моје дете размажено што тражи одговоре на питања и покушава да се у овом лудилу званом “настава” бар некако снађе? Како можемо да осуђујемо децу којој најавимо онлајн наставу, а онда се уопште не појавимо?

И, на крају, како очекујемо да ученик зна одговор на питање шта обезбеђује модификација хистона, ако му то нисмо нацртали и објаснили? И ако, после свега тога, не желимо ни да одговарамо на постављена питања?

Разумем да наставници имају свој приватни живот и своје време. Али у сваком другом послу, тај живот и то време почињу када обавите свој посао. А, у овом случају, то би барем могло да буде 45 минута дневно када је наставник онлајн за одговарање на питања. Од многих наставника, ми ни то нисмо добили.

Научиће она ту модификацију хистона, не бринем за своје дете. Бринем за ово друштво и овај образовни систем где у једној од најбољих школа у граду има наставника који верују да је послата фотографија лекције из књиге – одржан онлајн час.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


11 коментара на "Отворено писмо маме из Београда – шта је то онлајн час?

  1. Светлана каже:

    Потпуно се слажем да има оваквих и онаквих наставника, али такође мислим да родитељи не могу да очекују да ће се наставници снимати, јер то подразумева додатно ангажовање још једне особе, или додатну опрему. Не могу да очекују да ће се наставници укључивати уживо преко зума или неке друге апликације, јер признаћете да је то задирање у приватност њиховог дома. По мом мишљењу коришћење вибера, у сврху наставе, такође је непристојно, а таквих ”предавања” је било највише у прошлом ПИК-у. Наставник треба да припреми своја предавања, јер има могућности за то. Треба да припреме предавање и треба да буду доступни за ученике у време када је њихов час. Е, сад, друга ствар је што им за такву врсту предавања треба више времена и што им се то неће платити.
    Што се тиче упоређивање основних школа са средњим, нема сумње да наставници у основним школама озбиљније схватају свој посао. Наравно, и ту има оних који не раде ништа. Има оних који само преко одељењских старешина пошаљу поруку ученицима, то јест, пошаљу линк ка заједничком сајту и ту су завршили свој посао. А има и оних који не знају да користе гугл-учионице.
    Нико није приметио рад и залагање наставника који су озбиљно схватили наставу на даљину, од марта до јуна, и суботом и недељом, 24 часа дневно. Апсолутно нико то није приметио. Нико није приметио ни оне који нису радили. Сви су били апсолутно једнаки и сви су добили исте плате. Многи ће рећи да директори морају да реагују. И то је тачно, али систем у просвети није предвидео награђивање наставника. Предвидео је кажњавање али после дисциплинског поступка који траје и траје и траје. Претпостављам да је и то једна важна чињеница која се мора знати.
    Треба бити човек без образа и без проблема и размишљања узети лични доходак, који није заслужен, или ако припадате групи радохолика узети бедни лични доходак и помирити се са тим да сте исто вредновани као и они који не раде.

    1. Јасна Ристић каже:

      Потписујем!

  2. Nastavnica каже:

    Ja se kao neko ko radi u prosveti (radim u osnovnoj skoli) u potpunosti slažem sa Vama. I sve dok je tako da “radio, ne radio- svira ti radio” i dok 6. I 21. u mesecu svima uplaćuju istu platu, biće ovako. I pri tom ne mislim samo na online nastavu, ovako je i u skoli. Dok neko ulaže trud, vreme i entuzijazam drugi ovaj posao vide kao izvor zarade bez truda i angažovanja. Zbog takvih ćemo svi uvek biti na lošem glasu, jer su ovi drugi ako ne brojniji onda bar “upadljiviji” .

  3. Slobodanka каже:

    Ukoliko se odgovor na postavljeno pitanje iz biologije nalazi baš u tekstu na koji je nastavnica uputila učenicu, odličan đak i te kako treba da ume da samostalno pronađe specifičnu informaciju u tekstu.

    Za sve ostalo ova majka je u pravu.

  4. Mina каже:

    Majka je apsolutno u pravu, slažem se sa njom i kao nastavnik (osnovna I srednja škola) i kao roditelj. Čas mora biti pripremljen, osmišljen, nastavnik dostupan. Komentar Slobodanke “da piše u knjizi i može da se snadje” ne podržavam. Sa takvim stavom, piše u knjizi i može da se nadje, škole slobodno mogu da se zatvore.

  5. Нада каже:

    Исто искуство је са мојим дететом, гимназијалац, 1.разред, општи смер. Од 7 часова дневно, 1 час буде онлајн или да је професор доступан за време трајања часа за питања ученика.
    Да ли неко размишља о томе да су деца и њихово образовање темељ друштва?
    Тужно је стање у образовању, а посебно са онлајн наставом и трајањем часа од 30 мин. Наставни материјал не може да се изложи за 30 мин. а још васпитно деловање наставника, административни део ( уписивање часа, присутност).

  6. Nastavnica каже:

    Nastavnicima nedostaju oprema i obuke da bi sprovodili onlajn nastavu. Ja lično sam za računarom od jutra do mraka (
    Zvuči neodgovorno da se skrivamo iza resornog Ministarstva, jer kreativan nastavnik bi kao trebalo da se snađe, ali šta nam preostaje? Dok je Ministarstvo između dva naleta korone govorilo da “je sve spremno” za onlajn nastavu – ne znam na šta su mislili. Nisu spremili i obučili nas da držimo časove uživo. Nisu nam obezbedili opremu, niti prostorije u kojima da izvodimo tu nastavu. Ja u svom domu nemam uslova za to, a i zašto bi se očekivalo to od mene? U ovo ludo vreme ne stignem ni kuhinju da pospremim, a kamoli još da doterujem kutak za snimanje nastave. I znate šta još Ministarstvo nije rešilo? Da mi, koji imamo malu decu, možemo da ih pošaljemo u vrtić kako bismo mogli nesmetano da radimo. Ovako, ja sam kod kuće sa dva veoma maštovita i razigrana šestogodišnjaka, koji niti mogu da budu u vrtiću sa svojim vaspitačicama i drugarima, niti se mama bavi njima. Oni su zapušteni i prepušteni sebi.
    E sad mi Vi, autorko teksta, recite, kako biste Vi držali nastavu uživo u pomenutim okolnostima.

    1. (pro)SVETA каже:

      Slažem se sa Vama (NASTAVNICA). I ja radim u prosveti, obuke su polovične, kada pokušam sama da napravim upitnik, uvek negde pogrešim, moljakam kolege preko viber grupe da me posavetuju, ma, mučenje…Takođe, tokom onlajn nastave ceo dan provodim za kompjuterom :časovi, pregledanje domaćih zadataka, pisanje materijala…Vrši se veliki pritisak na nas. U javnosti se plasira priča da mi stalno štrajkujemo , a nas niko i ne pita ništa. Sindikati kao produžena ruka države organizuju te štrajkove.O pravima dece, ali ne i o obavezama, da i ne pričam. Pa tu su još i roditelji, direktor….Eksterna ne ocenjuje znanje, već komunikaciju (čitaj, zabavljanje dece). Kolega, čiji je učenik osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju iz fizike je dobio lošu ocenu, a osoba koja je davno došla iz Ukrajine kao “igračica”, a sada radi u srpskoj prosveti ( a svi znamo kako je došla do diplome), najvišom ocenom!

  7. бака Штрумпф каже:

    Волела бих да ступим у контакт с овом мајком.

  8. Nataša каже:

    Isto ovako izgleda nastava mog sina koji pohadja osnovnu školu.

  9. Ana каже:

    Gotovo svaka porodica koja ima decu skolskog uzrasta moze da se pronadje u ovom tekstu. Iz svega se moze zakljuciti:

    -Plan i program po kom se nasa deca obrazuju je preobiman i besmislen.
    To se ne moze objasniti deci.

    -Cast izuzecima,ali ima mnogo ljudi koji uopste ne bi trebalo da se bave edukacijom. Los je odabir nastavnika. Zaposljavaju se po sistemu “znam direktora”.

    -Pristojnije plate,sa kojima se ne bi na kraju meseca osecali kao socijalni slucajevi,bi privukle mozda darovitije mlade ljude da se bave pedagogijom,konkurencija donosi bolji kvalitet.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама