Ovaj članak je namenjen svim roditeljima koji primećuju da je njihovo dete često ljuto, agresivno ili plačljivo ukoliko ne postigne željeni cilj koji smatra u tom trenutku važnim.
Iskustvo u radu sa decom sa govornim poteškoćama nas je naučilo da se sa ovim problemima najčešće susreću roditelji dece koja pokazuju znake hiperaktivnosti i slabe pažnje, kao i roditelji dece koja mucaju.
Frustriranost ili osujećenost je osećanje nemoći osobe da zadovolji neku svoju potrebu ili želju koju smatra vema važnom. Neke osobe imaju veći prag tolerancije na frustraciju, te lakše podnose neuspehe, dok druge teško podnose i najmanje neuspehe. Odrasli se najčešće nose sa frustracijama tako što tragaju za racionalnim i logičnim rešenjima problema. Neki su uspešniji u ovome od drugih, koji se kao i deca ljute, prebacuju odgovornost na druge ili postaju agresivni. Ukoliko se ne tretira nizak nivo tolerancije na frustraciju deca mogu postati anksiozna, nesigurna ili mogu razviti nerealne strahove što direktno utiče na ljihov menalni razvoj.
Kako povećati prag tolerancije na frustraciju kod vašeg deteta?
Postavite kratkoročne ciljeve
Postavljajući kratkoročne ciljeve koji se mogu postići u kratkom vremenskom periodu pomažete detetu da održi pažnju i fokus. Posmatrajte svoje dete kako biste uočili u kom momentu gubi interesovanje, počinje da se dosađuje, postaje isfrustrirano i nefokusirano. U ovom trenutku postavite cilj koji neće zahtevati od deteta da se još dugo zadrži na istoj aktivnosti (minut ili dva u zavisnosti od uzrasta). Cilj ove vežbe je da treniramo detetovu toleranciju na frustraciju, a da u isto vreme ne postavljamo visoke zahteve pred detetom.
Nagradite trud
Nagradite dete uvek kada uloži dodatan trud kako bi postiglo željeni cilj. Radije pohvalite i nagradite trud koji dete ulaže kako bi postiglo cilj nego uspeh kao takav. Kada hvalite dete uvek objasnite i dodatno naglasite koliko je ono uložilo truda i bilo vredno radeći na nečemu i kako se trud isplatio. Ukoliko uspete da razvijete kod deteta ponos i zadovoljstvo zbog truda i rada koje je uložilo kako bi postiglo neki cilj nivo frustracije će se drastično smanjiti. Ovo je važno jer se dete neće osećati loše kada ne postigne željeni cilj.
Razgovarajte
Vrlo često će se desiti da dete očekuje da neko drugi reši njihov “problem”. Nemojte upadati u zamku sažaljenja i dozvoliti da manipuliše vašim osećanjima. Pitajte ga kako se oseća, pustite ga da se isplače, zagrlite ga i porazgovarajte o problemu, te pokušajte da zajedno dođete do rešenja. Nakon razgovora pustite dete da samo reši problem. Ukoliko se stvari zakomplikuju
uvek dajte detetu oduška. Pustite ga da se igra, da izađe u park sa drugarima ili pogleda crtani film. Međutim, ostanite dosledni i zahtevajte da dovrši započeti posao.
Pauzirajte
Napravite pauzu kada detetu neka aktivnost ne ide za rukom te isfrustrirarnost i uznemirenost rastu kod deteta. Nakon par minuta rada predložite detetu da ustane i prošeta kako bi se tenzija smanjila.
“Ne ljuti se čoveče”
Igre kao što su “ne ljuti se čoveče”, “monopol” i njima slične su najbolje sredstvo za treniranje tolerancije na frustraciju. Ove igre su dobre jer se dete uči strpljenju dok čeka svoj red, sedi mirno i fokusirano je, takođe ono se nosi sa pobedama i porazima, te pomera granice tolerancije na frustraciju.
Dragana Filipović, diplomirani defektolog – logoped
Izvor: www.ringeraja.rs