Колико људи толико и ћуди. Свако има своје добре стране које треба искористити на најбољи могући начин у свом раду. Тако ће у први план ставити оно квалитетно што зна да одради па ће се оне слабије стране некако ублажити, можда и занемарити. Нешто што је некоме јача страна па он то форсира у својим методама рада, код другога уопште не функционише добро. Због тога и треба да будемо различити и имамо разне методе и прилазе проблемима и то све постане део идентитета колега.
Неко тренира строгоћу, неко други воли више да прича, неко доста користи мимику док објашњава, неко пак воли са ученицима да се шали… све је то људски, од различитих људи.
Ученици морају да знају да се колеге међусобно поштују, да је разредни старешина спреман да разговара и решава њихове проблеме са предметним наставницима, да иза свих стоји педагошка служба која ускаче да несебично пружи помоћ око дисциплинских проблема, да се за све може наћи решење једним фер приступом читавој ситуацији и актерима, тако што ће сви добити прилику да кажу шта имају и на крају сви дати своје сугестије које ће се размотрити. Ако се ученици пожале на неког од наставника, саслушати све и рећи да прво морамо да разговарамо са тим наставником, не дати простора њима да помисле да једва чекамо да оспемо и сами критике на тог колегу.
Сви који раде и греше али када наставници греше свесно морају одговарати за то и мора им се на људски начин објаснити све на чему морају да пораде а ако греше несвесно, такође им се скренути пажња на то. Уосталом, свака грешка се обавезно обија о главу самом наставнику па се на њима и учи. Увек је било хејтера који једино знају да критикују туђи рад а да сами ништа посебно не постижу јер не стижу да се концентришу на свој рад, па им то постане једини посао – да налазе мане туђем. Међутим, њих треба занемарити јер осим критике, они за друго и не знају.
Овако функционише добро организована школа где се осећа позитивност, спремност да се помогне другима у циљу квалитетнијег образовања деце. A влада рекла-казала принцип и хајде да се поделимо у групе па по кабинетима осипамо на ону другу групу а и они на нас, још никога нигде далеко није одвео, а рад у таквој атмосфери постаје мучење и механичко одрађивање посла.
У каквој школи ви радите и шта вас мотивише?
Мерима Зековић
Iz napisanog sledi da su ucenici i roditelji uvek u pravu, a u vecini slucajeva nisu. Dragi roditelji, a i sama to jesam ne uzimajte zdravo za gotovo verziju dogadjaja koju vam vase dete na prvu loptu isprica, vec ako podjete da istrazujete kod svog deteta, prvo se mogu videti greske i propusti kod vaseg deteta, onda prvo to eliminisite da se ubuduce kod vaseg deteta ne desava, pa krenite u `prevaspitavanje` nastavnika i ostale dece. Tek tad ste sposobni za saradnju i komunikaciju sa drugima. Previse verujemo svojoj deci, a premalo uciteljima i nastavnicima i to je najveci problem zasto nam izostaje komunikacija i resavanje problema.