Ово је текст о теби

Ово је текст о теби
Да, баш теби.

Ово је твоја захвалница самој себи
Ово је ода теби.
Теби која се смејеш
И када ти се плаче.
Теби која певаш
Када ти се вришти.
Теби која трчиш
И када не можеш да ходаш.
Теби која тек учиш да ходаш.
Теби која треба да има ужи струк.
Теби која стојиш пред огледалом
И тражиш себи мане
А не видиш своје савршености.

Теби која кријеш ноге јер мислиш да су криве.
Теби која исправљаш локне
Јер је тако боље.
И теби која си превисока
А ипак носиш потпетице
И теби која си мршава
Па носиш широке ствари.
И теби која си жена
А волиш жену.
Теби која желиш филмску љубав.
Теби чије пругице и тачкице на хаљини боду очи
Али ти се ипак свиђају.

Теби којој је језик пребрз
И теби која касниш
И сад се нервираш
А не знаш да ћеш доћи на време
Јер увијек је право време.

Теби која журиш кући
Јер не желиш да пропустиш њен први зубић.
Теби која мислиш да не можеш без њега
А не знаш да у ствари не можеш само без себе.
Теби која ниси ишла на море пет година
Јер следеће ћеш.

Ваљда.
И теби која си у чекаоници код доктора већ цели дан.
Месец.
Годину.

Теби која си најбоља мајка.
Супруга.
Сестра.
Ћерка.
Другарица.
Таква каква јеси.

Теби која си жена.
Теби која трпиш
И туђу кишу и сунце.
Која дочекујеш и испраћаш.
Теби која си гласна.
И теби која ћутиш.
Теби која увек све стигнеш
Али не стигнеш себе.

Теби која кажеш
“Нисам гладна, само ти једи”.
И теби која скупљаш ручак са пода
Јер није било довољно слано.
И теби која знаш “где је твоје место”
А у ствари твоје место је свуда

Теби којој је “боље да ћутиш”
А једна твоја реч
Промијенила би свет
Теби којој режу крила
А ни не знају како су лепа
И шарена
И теби која летиш упркос томе.

Теби која мењаш правила.
И теби која се трудиш
Да покажеш
Колико можеш бити важна
Колико си у ствари важна.

И теби која вриштиш оловком по папиру
Јер желиш да кажеш
И покажеш
И њему
И њој
И целом свету

Да си лепа и са манама
Да си јака и без других
Да си висока јер желиш да дохватиш звезде
Да је комбинација тачкица и пругица баш савршена
Да твоје ноге и нису толико криве
Да имаш право да гласно плачеш и да се још гласније смеjeш
Да је твој струк идеалан

И да си стигла.
Све.
И себе.
На време.
Право време.
И зато

Ово је ода теби,
Теби јер си жена.

пише: Неда Вукадин

Извор: Лола Магазин