Основни циљ одржавања радионица је подизање еколошке свести и указивање на значај очувања и одбране животне средине и здравља људи и планете Земље кроз едукативно-креативни и релаксирајући приступ.
Вештине које вежбамо на радионицама су уважавање различитих погледа на свет и сопствено окружење, сарадња и спремност за заједнички рад, развој боље комуникације, кроз разговор, слушање, стварање, концентрација, фокусирање на активност која се обавља, развијање добрих односа у групи вршњака, емоционалне компетенције, изражавање и разумевање сопствених емоција, емпатија, разумевање и поштовање туђих емоција, оптимизам, уживање у ономе што се ради.
Ученици су подељени у групе, за рад на часу. Сви су имали за задатак да примене у раду технику папир маше која је објашњена на претходним часовима и да донесу потребан материјал. Од материјала смо користили:
– новински папир
– бели папир
– пластичне чиније
– лепак
– самолепљиву фолију
– уље
– картон
– темпере.
У свакој групи раде и по два родитеља.
Папир маше техника
Шта је, пре свега, папир маше? Техника папир маше спада у ликовну технику и у преводу значи ,,сажвакан“ папир. Помоћу папирних трака или уопште папира (новина, картона, тоалет папира) се прави маса која служи за обликовање. Понекад се уместо папира користи и текстилни материјал, али у принципу је папир сасвим довољан.
Што се тиче историје папир маше технике још у древном Египту су се посмртне маске правиле од претече данашњег папира маше масе.
На Средњем и Далеком Истоку је такође ова техника од давнина била заступљена. У Персији и Кашмиру су од папира машеа прављене разне украсне кутије, тацне и полице, док су у Јапану и Кини прављени пластифицирани украсни производи од папира машеа. У Јапану и Индији се ова техника још користила и за декорисање борбених оклопа и штитова.
У Европу је ова техника стигла почетком 18. века и користила се као алтернативна, јефтинија маса у вајарству и архитектури уместо малтера и клесаног дрвета. Користила се и за прављење ламината, леђа од столица, црквених украса итд.
Шта радимо?
Обложимо пластичну чинију самолепљивом фолијом или премажемо уљем како би се производ лакше скинуо са чиније. Папир за масу морамо цепати руком, а не резати на равне комаде. То је једини начин да се прекине веза влакана, а маса ће постати хомогенија.
Да бисмо направили лепак потребно је само да се једна чаша хладне воде помеша са две чаше брашна или да се нанесе штирак на подлогу премазану уљем. Умочи се исцепани новински папир у воду и лепи на чинију. Затим као следећи слој нанесемо лепак, онда исцепани новински папир наквашен водом и тако 3-4 слоја. Рубови папирића никада не би требало да се савијају. Ако се на површини појаве мехурићи, треба их изгладити прстима. Сачекамо да се осуши. Да би коначни производ био трајнији, морамо да направимо више слојева. Како се лепак не би осушио на кожи а производ залепио, на рукама треба носити рукавице.
Други начин израде састоји се у цепању картона преливеног врућом водом. Када се картон раскваси, преручимо га у цедиљку, затим оцеђену смесу помешамо са лепком који смо направили помоћу брашна и воде. Сједињену смесу стављамо у жељене модле и сачекамо да се осуши.
Што се тиче папир маше бојења, ако се планира да производ буде бели, онда само два последња слоја треба направити од белог папира. У другим случајевима може се обојити производ у било коју боју. Ако производ прекријемо лаком онда ће бити заштићен од влаге. У сарадњи са родитељима настали су веома занимљиви радови, а ми и даље трагамо за новим идејама преобликовања отпадног материјала у употребне предмете.
Аутор: Бојана Пешић, професор разредне наставе из Ниша