Рупе у критеријумима за поступак бодовања просветних радника

јун 27, 2017

Колумна: Сунђери и Креде
Борис Јашовић

Кад дође месец јун, просветни радници се разлете у циљу прикупљања неопходних докумената за бодовање – које је у просветној заједници познатије под злогласним називом “Спровођење поступка утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом”.
Као што је познато (или није), поменуте критеријуме за бодовање, утаначили су репрезентативни синдикати и Министарство просвете, те их заједничким снагама благоугодно уврстили у 33. члан Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. И све би то изгледало као у романтичној причи о љубави између синдиката (узајамно) и синдиката просвете (збирно), те ресорног министарства (појединачно) – када би критеријуми за бодовање просветних радника нечему ваљали. Али, авај! Они ништа не ваљају, будући да су неправични, недовршени (дакле половични), крајње нелогични и препуни рупа (које се повремено претварају у неугодне џомбе).
Кренимо најпре од потребне документације за бодовање просветних радника и прве проблематичне тачке под редним бројем 3 – такмичења!
Елем, због чега се искључиво бодују резултати постигнути на такмичењима у организацији Министарства просвете предвиђени календаром такмичења? Такав приступ, наравно, није споран – али је ограничен због чега се аутоматски намеће питање – а због чега ствари не сагледавати шире? Због чега не успостављати сарадњу са сродним министарствима – рецимо са Министарством културе? Уосталом, ево једне нелогичности (обашка неправичности), коју несебично испоручујем из властитог искуства.
Прошле године је новинарска секција коју предводим, а чији су продукт зидне електронске новине – ЗЕН (које редовно излазе у школи), учествовала на конкурсу у организацији ЕУ Инфо центра и освојила једну од три награде у конкуренцији 22. школе из читаве Србије. Конкурс је иначе наставак претходних активности Делегације Европске уније у Републици Србији и Министарства културе и информисања Републике Србије! Као што се из приложеног даде назрети, реч је о веома озбиљној причи и врло озбиљним институцијама – но, изгледа недовољно озбиљним и битним за бодовање.

Стога позивам синдикате – борите се за то да се и такмичења у организацији сродних министарства и других васпитно-едукативних организација, уврсте у каталог критеријума за бодовање просветних радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба.

Одредница под редним бројем 4 – педагошки допринос у раду, следећа је неуралгична тачка у контексту бодовања просветних радника.
Наиме, за објављени рад из струке предвиђен је један једини бод – што је крајње понижавајући третман научног прегнућа. Још је горе то што уколико којим срећним случајем просветни радник успе да објави још један научни рад – за такав труд неће добити нити један додатни бод. (Интересантно поимање мотивације).
Зар Министарство просвете оваквим третманом научних радова жели да поручи просветним радницима да је то што раде производ њиховог индивидуалног прегнућа које нема везе са просветом? Откуда оваква кратковидост Министарства? Или Министарство просвете и синдикати сматрају да се научни радови могу штанцовати као чарапе лошег квалитета, па стога утврђују критеријум фиксираног бода за ову област? (Није битно колико си научних чланака објавио – за све то ћеш добити један једини бод и тачка!) Зато молим цењено Министарство просвете да обрати пажњу на следећу чињеницу – научни радови се (чак и кад би неко хтео), не могу серијски производити, будући да се и научни часописи не штампају попут дневних новина, таблоида и недељника. А и голема је конкуренција међу потенцијалним ауторима којих је много, док је акредитованих часописа  мало. (Уосталом, ову би тачку ионако требало преименовати у педагошко-научни допринос у раду!)

Стога позивам синдикате – покрените иницијативу у поменутом смеру, али се и изборите за то да сваки изворни научни чланак буде бодован са најмање два бода, као и да такво третирање научних радова убудуће постане неупитни критеријум за бодовање просветних радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба.

Следећа спорна тачка прилком бодовања просветних радника је тачка број 5 – имовно стање. Зар није неправично да се подједнако бодују просветни радници који су подстанари и којима половина месечних примања одлази на станарину – и просветни радници који су власници куће у којој живе и стана који издају? Неко ће сада ускликнути да радно место није социјална категорија, да је у питању реликт “мрачне” прошлости (у којој смо де факто боље жевели), међутим, просветни радници (на жалост) јесу социјални случајеви, и њихово радно место несумњиво припада социјалној категорији.

Стога позивам синдикате – борите се за то да и подстанарски статус буде уврштен у критеријум за бодовање просветних радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба.

Придодамо ли целој причи “хуману” акцију Владе и Министарства просвете да се из просветне заједнице ишутира, директно на улицу, преко две хиљаде просветних радника са (обратите пажњу), уговорима на неодређено време (међ’ којима, наравно, неће бити партијских људи) – тада речено бодовање још и више добија на значају.
Притом, “симпатични хуманитет”, проистекао из функционалних анализа Светске банке (што је само еуфемизам за социјал-дарвинистички третман просветних радника), мора представљати аларм за репрезентативне синдикате да чврсто стисну своју синдикалну пест и кажу историјско НЕ поигравањима државе са просветом! Бодовања према неправичним критеријумима, као и расподеле часова које се традиционално одржавају у пијачној атмосфери „одузимања-давања“, већ су посејали семе раздора међу просветним радницима и синдикатима.
А управо су синдикати ти који морају да дају пресудни допринос равноправној заштити свих просветних радника.
У том смислу, измена неправичних критеријума за бодовање просветних радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба – први је корак у враћању система образовања и васпитања донекле здравим основама.
(У наредном издању „Сунђери и Креде“ – Да ли су ЗУОВ и Министарство просвете одговорили на ДОПИС који сам им, пре извесног времена, културно упутио?)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


9 коментара на "Рупе у критеријумима за поступак бодовања просветних радника

  1. Milena каже:

    Sto se tice takmicenja, pored gore navedenog, dodala bih i to da je nepravicno da se boduje samo jedno najbolje i to u karijeri. To znaci da, ako dodjete do onih max 6 za prvo mesto na republickom vise i ne morate da se trudite-naprosto ste postigli maximum i sad spavajte. Slazem se i za naucne radove. Ono sa cime se ne slazem jeste podstanarski status. Pa otici cu i ja da zivim kao podstanar ako se to boduje! Predlog je bez osnova. Kao i onaj nebulozni deo gde nije jasno definisano sta je samohrani roditelj pa znam neke koji se namerno razvode (to je samo papir) kako bi imali vise bodova. Neke moje kolegenice se nisu udale, imaju dete, ne zele da se udaju, i sad imaju sva prava. Samohrani roditelj je udovac. Tacka. To sto neko nije uspeo u braku ne treba da osteti mene koja imam srecan brak. Koliko god grozno zvucalo, u pravu sam. Vasa na zalost nesrecna ljubav ili neuspela veza ili prosto to sto ne zelite da zivite sa nekim, treba da ima tragicne posledice po ostale. Nije dobro. Ponavljam, samohrani roditelj je udovac. Sve ostalo je stvar licne odluke punoletne osobe.

    1. Živanović каже:

      Nećete otići da živite kao podstanar zbog bpdovanja jer biste u tom sčlučaju morali da vaditi dokaze iz katastra da niste vlasnik nekretnine, ali i da dokazujete da ste podstanar kod nekoga ko vas tada mora prijaviti i platiti porez državi u svostvu stanodavca. Problem je što smo navikli da razmišljamo kako zaobići državu, a predlog o bodovanju prosvetnik radnika – podstanara je sasvim na mestu.

      1. Milena каже:

        A sta sa onima koji nisu podstanari ali otplacuju kredit za stan? Kako bodovati njih? I oni placaju nesto, u ovom slucaju ne gazdi vec banci. Licno me ne dotice da se razumemo. Ali kao sto ima ljudi spremnih da se razvedu, tako ima i onih koji su spremni na ovo sto ste gore naveli.

  2. Ivan Nikolić каже:

    Najmoralniji i najpošteniji predlog za bodovanje bi bio da se boduju svi zaposleni u jednoj školskoj upravi iz predmeta koji predaju (jer su svi radnici istog ministarstva) a za kojim je prestala potreba u bilo kojoj školi na teritoriji te školske uprave. Na osnovu bodovanja da se napravi rang lista i da postane tehnološki višak onaj ko je zadnji na toj listi (nezavisno iz koje je škole).
    Ako dobro razmislimo videćemo da bi ovakav način bodovanja podstakao sve prosvetne radnike da se bore za sva mesta, a ne kao danas da se bore samo oni koji su direktno ugroženi a oni u školama sa velikim brojem učenika ćute. Ako su svi “u istom košu” revnosnije će se boriti za svako radno mesto.

  3. Aleksandar каже:

    1.Bodovanje smotri gde uopšte ne postoje jasni kreterijumi su krajnje besmisleni
    2. Šta je sa borcima i učesnicima rata, ni jedan jedini bod, naravno, stidimo se njih, dobri su samo kad stavljaju glavu na mesta o kojima mnogi i ne razmišljaju..

  4. Dada каже:

    Potpuno sam taj slucaj, e nisam podstanar.

  5. Nikolic Darko каже:

    Dodao bih i kriterijum za broj rodjene dece, šta ćemo mi koji hoćemo decu a ne možemo da ih dobijemo čak i na vantelesnoj oplodnji. Pitam se dali nismo već dovoljno kažnjeni?

  6. kreditni zatocenik каже:

    Draga autorko Sanja,
    Obradovao me je naslov jer sam pomislio da je ipak neko realno sagledao stvari u obrazovnom sistemu ali avaj, moja sreća je bila kratkog veka.
    Vaš je predlog da podstanari budu “povlašćena” kategorija prilikom bodovanja jer moraju ostaviti npr 100 evra za stanarinu. Ja nisam u toj situaciji jer imam nekretninu koju ću otplaćivati do kraja radnog veka (ako ga dočekam) i za tu nekretninu plaćam svakog meseca ratu kredita preko 200 evra. Mislite da mi je lakše nego nekom ko plaća kiriju???
    Moja najveća primedba na važeći pravilnik je to što se većina bodova obezbeđuje brojem godina staža a duplira se ukoliko je staž u prosveti. Ni jednom tačkom u pravilniku se ne vrednuje kvalitet nastavnika osim u onih malo bodova kao naučni doprinos. Sa maksimalno 7 bodova koji se mogu dobiti na autorstvo na odobrenom udžbeniku u odnosu na 70 bodova koji se bogu dobiti na staž, vrednovanje takvod doprinosa je minorno.
    Kad ste se već dotaknuli takmičenja, postoje kolege koje predaju predmete iz kojih nema organizovanih takmičenja a boduju se ravnopravno sa kolegama koje predaju “istu grupu predmeta” bez obzira što iz nekih drugih predmeta u okviru iste grupe postoje takmičenja.
    Ne boduje se na žalost ni učeće u poslovima na izradi maturskih zadataka, izradi kurikuluma, autorstvo i realizacija programa stručnog usavršavanja i slično što može biti pokazatelj kvaliteta nastavnika.

  7. Mimi каже:

    Dodala bih jos jedan propust u bodovanju. Sta je sa diplomama koje se boduju. Boduju se diplomirani, boduje se master, postoji razlika u diplomama sa visom skolom a nema nigde magistrature i doktorata. Sta je sa diplomom sa doktorskih studija?

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама