Откако постоје школе, увек је било наставника које ученици желе да забораве што пре, али и оних који су на њих остварили такав утицај, да се њихов живот под тим утицајем неповратно променио на боље.
Тај наставник је видео и осетио и оно што су желели да сакрију, препознавао и задовољавао и оне потребе којих ученици нису били ни свесни. Свако од нас (надам се) познаје бар једног таквог.
Посматрањем наставника и утицаја њиховог рада на ученике, уочила сам да се издваја пет кључних особина које красе сваког таквог наставника и оне су те које их издвајају као неког чији утицај бива ветар у леђа младим генерацијама баш у тренуцима када је то од кључног значаја.
Наставници који мењају животе, на првом месту, чине да се њихови ученици осећају сигурно
Према Масловљевој хијерархији мотива који покрећу човека на деловање, одмах након задовољења физиолошких потреба налази се потреба за сигурношћу и то је управо потреба коју ови професионалци препознају код својих ученика и пружају им осећај да без обзира на то шта се дешава ван учионице, ученик се у учионици таквог наставника осећа сигурно, мирно и заштићено. То му омогућује да своје обавезе и учење обавља без додатног емоционалног терета.
Наставници који мењају животе у свој посао уносе много страсти која је прелазна. Страст коју осећамо док гледамо неког ко ради нешто сто воли је несумњиво осећање које нас обузима, буди код нас жељу да се и ми опробамо у тој активности као што је то још Марк Твен тако добро описао у Тому Сојеру. Ученици док гледају и слушају наставника који сву своју животну енергију претаче у лекције које предаје верују му, јер оно што преноси је његова истина и она постаје и за њих тако значајна, јер ништа не може уверити тако као лични пример. Знање које се усваја проткано позитивним емоцијама постаје део свести ученика тако природно и лако, јер нема отпора и задршке.
Наставници који мењају животе кроз свој рад показују стрпљење и веру у своје ученике
Учионице са великим бројем ученика различитих емоционалних и когнитивних потреба, са веома широким дијапазоном интересовања и способности за усвајање знања, стављају пред наставнике велики изазов да изађе у сусрет свим тим захтевима док прати предвиђене планове. У таквим околностима његово стрпљење којим пушта ученике да својим темпом и начином који је њима својствен напредују и дају свој максимум, пружајући им на том путу подршку која ученицима, преноси свест о томе да је у реду грешити, учити из тих грешака и настављати даље.
Наставници који мењају животе су строги када је то потребно
Особине које претходе овој дају слику неког ко има безгранично стрпљење, веру, пружа подршку, живи оно што ради, па нам се на тренутак чини да таква особа не постоји, неко ко је
упркос свим изазовима који посао наставника са собом носи, увек смирен, расположен и пун разумевања.
Оно што та особа неизоставно још уме, јесте да буде строга и непопустљива када је то важно и потребно. То је онај наставник који тражи од ученика много, али даје још више, онај који их учи да се не задовољавају малим и да користе све своје ресурсе, па и оне које нису били ни свесни да поседују.
Он пред ученике ставља изазове који их интригирају и терају да се докажу најпре себи самима, а затим и наставнику. Некада се захвалност ученика на таквом приступу јави тек након дужег времена у ком дођу до спознаје колико су им вештине и дисциплина стечена таквим радом донеле доброг у животу.
Наставници који мењају животе верују у своје ученике и помажу им да и сами верују у себе.
Природна је потреба човека да се преиспитује, те је она присутна и код ученика. Оно што је наглашено у том узрасту, јесте да када се та сумња настани у ум младог човека она је у стању да га обезглави и учини потпуно критизерски настројеним према свим својим квалитетима.
Наставници таквој деци враћају веру у њихове способности и стављају фокус на квалитете, подешавају њихове компасе на успех.
Све наведене особине чине једног наставника човеком који своје ученике пре свега воли, а знамо да се из љубави може изродити све. Тако су вера, снага, истрајност, стрпљење, подршка и страст плодови велике љубави према детету и човеку у кога ће једног дана израсти.
Аутор: Александра Крстић-Јовић, мастер-педагог