На Америчким универзитетима постоје на стотине студентких клубова. Међу њима су и они који су и те како политичке природе и то није ништа ново. Најпознатије политичке групе на универзитетима су College Democrats (Студенти Демократе) и College Republicans (Студенти Републиканци). Демократе окупљају студенте који подржавају Демократку партију САД и баве се промовисањем идеја које заступа ова партија. College Republicans ради исто само на тему републиканских идеја. Једна од новијих група је College Republicans of America која је група створена да директно заступа идеје Председника Доналда Трумпа.
Демократска студентска група настала је пре Другог Светског рата да би промовисала кампању тадашњег демократског кандидата Франклина Д. Русевелта. Републиканска група је настала још раније, крајем 19.века.
Charlie Kirk, убијени политички активиста и оснивач политичке организације Turning Point USA, је ишао по универзитетима промовишући републиканске идеје Доналда Трумпа. Атентат на њега је извршен управо док је држао говор на једном државном универзитету у држави Јута. Turning Point USA такође има своје клубове/групе на стотинама универзитетски кампуса широм Америке.
Неки од „политички најактивнијих“ (где су групе најбројније) универзитета у Америци су управо државни. Професори на унивезитетима у Америци имају право да буду политички активни, али колико зависи од интерних правила сваког универзитета.
На универзитетима у Великој Британија и Канади политичке организације су такође сасвим нормална појава. Међу њима су Конзервативци, Лабуристи, Либерали. На неким универзитетима у Канади постоје чак и клубови демократа и републиканаца намењени Америчкким студентима којима помажу у, рецимо, регистрацијама за гласање. На универзитетима у Немачкој и Француској такође постоје политичке групе студената повезане са готовом сваком политичком партијом у земљи.
Пошто сам живела, студирала, радила у САД, и на факултету и за Британску Амбасаду, са сигурношћу могу рећи да нико у овим земљама (па ни Канади) не говори да политика не припада образовању. Шта више, сматрају да је политички дијалог овакве врсте у образовању и те како потребан. Присуство политичких организација на универзитетима (било привантим, било државним) се овде сматра слободом говора. Верујем да исто важи и за друге земље које дозвољавају политички активизам на универзитетима.
Толико о идеји да политици није место на образовним институцијама.
Аутор: Лидија Смирнов, педагог и проф. енглеског језика