Evo nekoliko stvari koje bi pedijatri želeli da roditelji prestanu da rade… Život bi svima bio lakši.
Uz bebu ne dobijate „uputstvo za upotrebu“, pa mladi roditelji savete prikupljaju na sve strane, bar u prvim mesecima, dok se ne ohrabre dovoljno i ne shvate da će u najvećem broju situacija prosto znati šta bi trebalo da urade, samo prateći svoj osećaj.
Ali, dok taj trenutak ne dođe, za svaku sitnicu roditelji uspaničeno stižu kod pedijatra, zbunjeni i uplašeni savetima koje su pronašli na forumima, čuli od svojih poznanika, svojih roditelja, komšija… A onda kad stignu kod lekara, pod tolikim su stresom, da često i zaborave da pitaju sve što ih zanima.
S druge strane, lekari nam obično govore šta bi trebalo da radimo, ali ponekad nije loše ni da nam skrenu pažnju na stvari koje NE BI trebalo da radimo.
Evo nekoliko stvari koje bi pedijatri želeli da roditelji ne rade:
Nemojte tražiti medicinske savete na internetu
Kad ste uplašeni zbog simptoma koje primetite kod deteta, prva adresa je dr Google. Ali, trebalo bi da se oduprete tom porivu da sami postavljate dijagnozu. Umesto toga, odvedite dete kod lekara. „Često mi roditelji dođu sa već ‘postavljenom’ dijagnozom i lepo mi pokažu na kojim su je sajtovima pronašli. Ja uvek pogledam to, jer imam razumevanja za roditeljske strahove, ali dijagnozu postavlja lekar, na osnovu pregleda malog pacijenta i anamneze“, kaže za portal Parenting dr Bil Buš, pedijatar iz Dečje bolnice Helen DeVos, iz Mičigena.
Nemojte ići u dežurne klinike zbog svake sitnice
Ako se nešto desi, prvo pozovite pedijatra da dobijete savet. „Osim u zaista očiglednim, hitnim situacijama, uvek je bolje da se prvo čujete sa lekarom koji prati vaše dete. Na taj način ćete moći da donesete bolju procenu sitaucije i da u najvećem broju slučajeva izbegnete višečasovno čekanje, koje se pretvori u nepotrebno maltretiranje deteta“, savetuje dr Buš.
Nemojte zahtevati antibiotike, ako ih lekar već nije sam prepisao
Prirodno je da želimo da dete ozdravi što je pre moguće, ali antibiotici nisu uvek čarobno rešenje, upozorava dr Buš: „U nekim slučajevima, antibiotici jesu odgovor, ali samo uz urađen antibiogram, i samo ako je potvrđeno da je u pitanju bakterijska infekcija. U većini slučajeva kad roditelji insistiraju na antibioticima, u pitanju su virusne infekcije na koje ovi lekovi prosto ne deluju. Prehlada i lakši kašalj ne zahtevaju lečenje antibioticima, prosto traže vreme.“ Takođe, roditelji bi trebalo da imaju u vidu da prečesto uzimanje antibiotika „i kad treba i kad ne treba“ vodi do razvoja bakterija otpornih na antibiotike, što može biti ozbiljan problem.
Prestanite da odbijate vakcinaciju i da zahtevate „alternativni“ kalendar vakcinacije
Ironično, kao što ima roditelja koji trče kod pedijatra za svaku sitnicu, imate i one koji su preplašeni vakcinama. Čak i roditelji koji su generalno svesni da su vakcine korisne i važne, često su zabrinuti zbog rasporeda vakcinacije koji podrazumeva davanje više vakcina u isto vreme.
„Postoje neoborivi dokazi da imunizacija sprečava vrlo opasne, ponekad i po život opasne bolesti u detinjstvu“, kaže dr Buš. „Takođe, za sve vakcine koje se daju istovremeno, postoje jasni naučni dokazi o efikasnosti i bezbednosti koja nije manja zbog toga što se više doza različitih vakcina prima istovremeno. Mnogo veći problem može nastati ako insistirate da se vakcine ‘razdvoje’ i da se daju tokom dužeg vremenskog perioda, jer je dete tako duže nezaštićeno“, upozorava dr Buš.
Nemojte dozvoljavati deci neograničeno vreme pred ekranom bilo koje vrste
Realnost je takva da su „monitori“ deo naših života danas. Ali, jako je važno da se pobrinete da deca provode dovoljno vremena na svežem vazduhu, baveći se fizičkim aktivnostima u skladu sa njihovim uzrastom.
„Život je interakcija sa drugima, ohrabrite decu da se igraju sa prijateljima ‘uživo’, umesto da se sa njima dopisuju ili igraju igrice onlajn“, savetuje dr Buš.
Malo hladnoće nije „krivac“ za prehladu
To je jedan od onih mitova koji nikako da izumru. Dete se NEĆE prehladiti ako bez jakne pređe 20 metara od vaše zgrade do automobila, tako da možete slobodno da ga pustite umesto da se oko toga raspravljate. „Viremije izazivaju virusi. Deca diraju šta stignu, onda dodiruju nos, usta ili oči, i eto infekcije“, kaže dr Buš.
Nemojte preskakati redovne sistematske preglede
Svi smo zauzeti, ali kalendar sistematskih pregleda postoji s razlogom. Čak i ako je dete potpuno zdravo, jednom godišnje bi trebalo da ga odvedete na sistematski pregled, da bi se proverio sluh, vid i da biste bili sigurni da psihomotorni razvoj vašeg deteta odgovara njegovom uzrastu.
Nemojte detetu uši čistiti štapićima
Možda mislite da time održavate higijenu, ali zapravo samo vosak gurate dublje u slušne kanale. „Umesto toga, neka malo vode dospe u uši dok kupate dete, to je prirodan način da se vosak izbaci“, savetuje dr Buš.
Ne paničite zbog temperature
Roditelji se jako uplaše kad dete donije temperaturu, ali ovo stanje opasno je samo kad je u pitanju novorođenče. U svim drugim situacijama, to je samo nešto zbog čega treba da potražite savet lekara ako potraje. „Temperatura je samo simptom, kao i nos koji curi, kašalj ili kijanje, to je deo informacija koje su pedijatru potrebne da bi stekao sliku o stanju pacijenta. Vrlo, vrlo retko je temperatura nešto zbog čega će se iskusan lekar zabrinuti“, kaže dr Buš.
Izvor: Mondo