Pet zamki na maloj maturi: Osmaci na ispitu svake godine prave iste greške

jun 14, 2018

Do početka završnih ispita za osmake ostalo je još pet dana, a da bi na njima postigli što bolje rezultate, potrebno je da obrate pažnju na ovih nekoliko “zamki”.


Od uspeha koje đaci ostvare tokom tri dana završnog testa uveliko zavisi izbor srednje škole koju će moći da upišu. Fokusirani samo na to da test urade što bolje, đaci neretko zaboravljaju stvari koje su podjednako važne i koje ih mogu koštati poena.

1. Trema
Direktorka OŠ “Veselin Masleša” na Voždovcu Natalija Matić ističe da i pored toga što su se đaci susreli sa celom procedurom polaganja na probi koja je održana u aprilu, oni drugačije doživljavaju završni ispit, uoči kog se mnogi unervoze.
– Prvi dan je svima najteži, pogotovo onima kojima je stalo da što bolje urade test. Deca taj stres različito doživljavaju, bude i suza i blokada, neki ne mogu da se smire, ne mogu da vide test. To je za njih veliki napor i oni moraju biti spremni i koncentrisani kako bi lepo uradili, zato treba da dođu siti i odmorni, a uvek savetujem i roditeljima da ih doprate, da im budu podrška. Takođe, oni moraju doći bar pola sata ranije da bi se pripremili – priča direktorka Matić.
2. Pribor
Osim psihičke pripremljenosti, važno je da đaci na polaganje dođu sa svim materijalom koji im je potreban za rad, ali i da vode računa šta će smeti da unesu.
– Učenici dolaze sa đačkim knjižicama, olovkama i gumicom, a za test iz matematike potrebni su im i lenjiri. Oni ne smeju da donose pernice, a osim pribora, dozvoljeno im je da u prostoriju u kojoj polažu unesu i flašicu vode i čokoladicu – ističe ona.
3. Instrukcije
Učenici često misle da znaju celu proceduru i počinju da rešavaju test, ne pridajući značaja uputstvima.
Pred malim maturantima još pet dana do testiranja znanja iz srpskog, a zatim i iz matematike, hemije, geografije, fizike, biologije, istorije
– Oni moraju da budu pažljivi i slušaju svaku instrukciju jer ih ima dosta. Dešava se da zbog nepažnje ili treme pogreše svoju šifru, ili ne pročitaju lepo pa umesto svog imena, napišu ime roditelja. Nakon svih uputstava, oni bi trebalo prvo da pročitaju i ceo test, pa tek kasnije da ga rešavaju. Preporučujem i da prvo rade ono što bolje znaju – savetuje direktorka Matić.
4. Hemijske olovke
Iako se đacima uglavnom savetuje da ne brzaju, oni ipak moraju da vode računa o tome da im ostane dovoljno vremena da sve što su pisali običnom olovkom pređu hemijskom.
– Svakako je bolje da prvo sve pišu običnom olovkom, ali ono što posle ne podebljaju, neće im se priznati. Mi smo tu da ih podsetimo, da ih opomenemo kada bi otprilike trebalo da počnu da podebljavaju, ali nekima od njih je potrebno više vremena i ne smeju to da zaborave – ukazuje direktorka.
5. Vreme
I dok je nekima potrebno više vremena, drugi ocenjuju da ga imaju na pretek, pa sale i učionice napuštaju i ranije.
– Neretko đaci izađu pre isteka vremena ili zato što im je “bilo lako” ili zato što su napisali sve znaju, ali ja im svima savetujem da iskoriste sve vreme, da budu pažljivi i da ne odustaju – kaže direktorka Natalija Matić.
Završni ispit počinje u ponedeljak testom iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, koji će osmaci rešavati od devet do 11 sati. U isto vreme u utorak oni će raditi zadatke iz matematike, dok će u sredu u okviru kombinovanog testa imati pitanja iz geografije, istorije, fizike, hemije i biologije. Učenik na osnovu opšteg uspeha može imati najviše 60 bodova, dok završni test nosi 40 poena – po 13 iz srpskog i matematike i 14 poena iz kombinovanog testa.

Milica Rašić
Izvor: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 komentara na "Pet zamki na maloj maturi: Osmaci na ispitu svake godine prave iste greške

  1. B kaže:

    Najbolje bi bilo da svu tu lakrdiju ukinete, a u škole vratite KRITERIJUM i RED umesto ustoličene belomedvedske zaštićenosti učenika i njihovih roditelja i svih ostalih “faktora” koji školi diktiraju šta će i kako će, a ne bi trebali ni za kvaku na vratima škole da uhvate.
    Znate li ko preživljava najveći stres prilikom ovog cirkusa? Pa učenik koji zaista uči i radi, samostalno i vredno, kako bi opravdao ono što je tokom osam godina školovanja postigao kao rezultat. Svi ostali su kao bubrezi u loju, ili će prepisati ili ih savršeno “boli uvo” za sve jer se danas sve da kupiti, a naročito diploma, bilo kojeg ranga, zar ne?
    Danas se licemerje, materijalizam, “ambicija”, “snalaženje” i “muvanje” posmatraju kao veoma bitna “kompetencija” i u ovakvoj, nakaradnoj školskoj praksi se, na žalost, čak i neguju. Pogledajte samo u šta se pretvorilo “utrkivanje” za “titulu” đaka generacije, na primer.

    1. Draga kaže:

      Za trku za đaka generacije su krivi isključivo roditelji, kao i za sve ostalo.Moja ćerka je dobila tu “titulu” prošle godine.Dete koje je sve učilo u školi, išla na takmičenja,plivala po dva sata svaki dan, igrala igrice na kompjuteru, i igrala fudbal sa dečacima dok su ostale devojčice bežale sa časova fizičkog.Sasvim normalno dete koje je znalo svoje obaveze.I prava naravno.Kad sam saznala da je predložena za đaka generacije, rekli smo ne nadaj se previše.Zna da je bilo i “dece uticajnih roditelja”, dece učitelja i nastavnika,ali veće je izabralo nju,sa velikom razlikom prilikom glasanja.Ja sam u školu išla samo na roditeljske sastanke, muž nikada.Svima želim mnogo uspeha, mogu deca sve , samo i roditelji da shvate da deca idu u školu a ne oni

      1. B kaže:

        Titula đaka generacije nije postojala kada sam išao u školu. Kao učenici smo znali ko je najbolji među nama, a priznanja su se dodeljivala za odličan uspeh, uspeh na takmičenju i sl. Zvanje đaka generacije sa sobom donosi privilegije i od kada je tako interesovanje za tu titulu je frapantno poraslo, posebno kod roditelja, za šta ste apsolutno u pravu. Sve te igrarije kreću još od petog razreda kada se “planira” prikupljanje “bodova za titulu”. U sve se sada umešala i “kruna” pa je čitava stvar kod malograđanskog sektora u Srbiji dobila još više na značaju.
        Najbolje bi bilo ukinuti to “zvanje”, obrazovanje bi nam bilo zdravije, i deca, a malograđanština, materijalizam i bolesne ambicije bi imale manje prostora za ispoljavanje. Deca koja su uspešna bi to bila i dalje, titule te vrste im nisu potrebne.
        Bez “male mature” i “đaka generacije” sistem obrazovanja bi nam ovde bio mnogo zdraviji, ne bi počivao na takmičarstvu koje se uporno “upucava” deci ovde kao nekakva “kvalitativna” kategorija, a posebno roditeljima od kojih ne mali procenat preko dece leči sopstvene nedostatke i neuspehe, a jednako tako ne retko i komplekse.
        Ukinuti versku nastavu i građansko vaspitanje, predmete na koje se “baca” ogroman broj časova tokom 12 godina školovanja. Broj učenika u odeljenjima svesti na interval 12 minimum, a 24 maksimum. Vratiti kriterijum ocenjivanja, nastavniku dati status službenog lica i platu od najmanje 800EUR.
        Kada poziv nastavnika ponovo bude poštovan u ovoj državi onda se od nastavnika može nešto tražiti kao rezultat. Ovako, krajnje je licemerno i nevaspitano maltretirati nastavnike gomilom, najčešće nebuloznih, zahteva koje oni treba radi čistog birokratskog formalizma da ispunjavaju.
        Od suštine smo se udaljili na čitavu svetlosnu godinu.

  2. Božović Vladan kaže:

    Uvođenjem male mature je uništeno školstvo u Srbiji, a uvođenjem velike mature biće zakucani poslednji ekseri u mrtvački kovčeg srpskog obrazovanja. Stari način upisa je bio milion puta bolji, tada su gimnazije bile elitne škole, a sada ih istinski dobri đaci zaobilaze u širokom luku.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama