Драги ученици, професори и запослени у школама,
Боје заставе Републике Србије, у којој живите и идете у школу, у којој се дружите и учите, јесу црвена, плава и бела. Они који се баве проучавањем симбола наводе како црвена боја представља храброст и великодушност, плава је за верност и оданост, а бела за чистоту и искреност.
Постоји и тумачење према којем црвена означава крв проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, док бела представља мајчино млеко које храни децу.
Ипак, треба да знате да је у сржи ратова глупост, те да је пре сваког рата за ослобођење постојао рат за поробљавање, а пре рата за поробљавање неки трећи рат из неког сасвим другог, неретко себичног разлога. И тако у недоглед, откад човек зна за себе, људи су се, нажалост, убијали. О ратовима учите на часовима историје и они би управо тамо требало да остану.
Из тог разлога треба да градите будућност у којој ратова неће бити, а то можете да чините тако што ћете поштовати другаре и другарице који са вама деле клупе, као што ћете поштовати пријатеље и пријатељице из других држава. Песници о којима учите у школи певали су о „побратимству лица у свемиру“. Са сваким нешто делите и више вас сте исти, говорио је један песник којем је и Србија била дом.
На почетку Устава Републике Србије, највишег правног акта наше земље, каже се да је то држава „српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима“. Некима од вас је ово можда још увек неразумљиво и не знате шта је владавина права или шта су мањинске слободе. Укратко, идеја је да сте сви равноправни, да је Србија ваша земља без обзира на то да ли се осећате као Србин, Хрват, Црногорац, Мађар, Македонац или, једноставно, немате осећај националне припадности. Они који, драга децо, тврде да сте мање вредни само зато што нисте Срби, или супротно – зато што јесте, знајте да нису добри људи.
Када сте се рађали нико вас није питао на ком месту ћете доћи на свет. Тако се могло догодити да вам се родитељи које волите, у тренутку вашег рођења, задесе у Канади, Француској, Индији, Аустралији, Албанији, Судану, Колумбији… Но, живите у Србији, која не постоји сама од себе и сама за себе, већ је део планете коју називамо Земљом. Другим речима – становници сте света.
Надамо се да ћете што више путовати и да ћете што више упознати свет, да ћете научити да цените разлике које умеју да буду право богатство. Будите поносни на то одакле долазите, али не и горди. Место рођења вас не чини вреднијим у односу на друге. Немојте мислити да су они који желе да оду са ових простора лоши, примера има много – Никола Тесла, Михајло Пупин, Милева Марић Ајнштајн…
Како на свету има мноштво људи, свако би требало да се труди да бољим учини онај комад планете који настањује. Ви сте део заједнице која живи у Србији и покушајте да учините да она буде боља и равноправнија за све, да сви уживају слободе у којима уживате и сами. Упамтите, слобода није нешто што вам се поклања, већ нешто што вам се не може одузети. Колективне слободе градите уважавајући оне индивидуалне.
Чувајте реке, шуме, језера, не дозволите да се немилосрдно уништавају. Знајте да ће бити људи и после вас и да они, баш као и ви, ваше маме и тате, сестре и браћа, заслужују да имају здраву животну средину. Чувајте свој град, одржавајте га чистим, борите се да се промени оно што је лоше и да се примењује оно што је добро. Борите се за град и друштво у којем су људи на првом месту.
Поштујте своје пријатеље, комшије и познанике без обзира на њихову верску или националну припадност, без обзира на њихову сексуалну оријентацију. Човек може бити добар или лош упркос томе да ли верује или не верује у бога. Уколико вас неко позива да некоме уводите забране и ограничавате слободу, запитајте се зашто то чини и који су им циљеви. Они који данас некоме ускраћују слободе, сутра би то могли да учине и вама.
Зато будите на страни слабијих, потлачених и одбачених. Пружите руку онима којима је потребна помоћ или подршка. Дигните глас на очигледне неправде и укажите на провидне лажи. Вреднујте знање, верујте у себе и своје добре намере, пропитујте и смејте се онима који се представљају као ауторитети само зато што су на привилегованим позицијама. Борите се против глупости, колико год то деловало залудно.
Драги ученици, поштујте своју историју, јер из ње можете много да научите, али немојте њоме да робујете, јер ћете живети у заблудама. Исто тако, на основу туђих искустава и историја других народа можете да имате важне закључке. Зато је важно да учите, да будете радознали и да откривате свет, да се суочавате чак и са оним што сматрате непријатним и да то барем покушате да разумете.
Неки ће вам цитирати познате ратнике који су говорили како треба да се маршира у смрт. Говориће вам како је прецима застава била важнија и преча од живота. Уз поштовање жртава, знајте децо да ниједна тканина није важнија од вашег живота. Ви, живи, добри и паметни, значите много више Србији и свету, него да сте мртви. За слободу треба живети.
Из тог разлога, драга децо, будите храбри и великодушни, будите верни и одани својим пријатељима, својој заједници и идејама равноправности, једнакости и слободе. Будите праведни, искрени и истинољубљиви, макар та истина понекад била и непријатна.
* Упутство за учитеље, наставнике и професоре: Прочитајте текст деци, неће шкодити.
** Упутство за родитеље: Питајте децу да ли су им у школи читали овај текст. Ако нису, знате шта вам је чинити.
Аутор: Зоран Стрика, 021.rs