Питали смо вештачку интелигенцију: ”Какво је стање у школама у Србији?” Она одговара дипломатски

Foto: Canva

Док већи део оних који су на било који начин укључени у образовни систем примећује велики број проблема који се само гомилају, мањи је део родитеља и наставника који ситуацију у школама сматрају, па макар задовољавајућом. Проблеми су бројни, али можда највећи је онај који се тиче безбедности.

Како бисмо били објективни у одговору на питање какво је стање у српским школама ми смо одлучили да то питамо вештачку интелигенцију. Она је свој одговор поделила у неколико различитих области и може се рећи да се трудила да он буде ”дипломатски”. Ево шта нам је рекла:

Инфраструктура и опрема

Застарела опрема и инфраструктура у многим школама. Иако су у неким местима улагања у школску инфраструктуру унапређена, многе школе у мањим градовима или руралним подручјима и даље имају проблема са застарелим училима, неадекватним просторијама и недостатком основних ресурса (попут рачунара, интернета, учила).

    Током последњих година било је напора да се унапреди дигитализација школа, нарочито од почетка пандемије ЦОВИД-19, када су многе школе морале да пређу на онлине наставу. То је поставило темеље за побољшање технолошке опремљености, али још увек постоје велике разлике између градских и сеоских школа.

    Наставни програм и курикулуми

    Наставни план и програм је у великој мери претрпео промене како би се постигла боља усклађеност са савременим образовним потребама. Међутим, и даље постоје изазови у вези са застарелим методама наставе, које нису у потпуности усклађене са потребама тржишта рада и динамичним променама у друштву.

      Заступљени су, ипак, и нови предмети и садржаји, као што су програмирање, дигиталне технологије, предузетништво и други. То је корак напред, али још увек није на нивоу који би био идеалан за развијање вештина неопходних за 21. век.

      Наставници и образовни кадар

      Квалитет наставе је врло различит у зависности од школе, регије и самих наставника. Постоје школе са изузетним учитељима који се труде да унапреде образовни процес, али и оне где је ангажованост и мотивација наставног кадра на ниском нивоу. То се често повезује с ниским платама и општим условима за рад у образовању.

        Професионални развој наставника је један од изазова, јер често нису довољно обучени за савремене методе наставе и рад са новим технологијама.

        Здравље и безбедност

        Сигурност ученика и насиље у школама постају озбиљан проблем. Иако су предузете одређене мере за смањење насиља и превенцију, овај проблем је и даље присутан, и то не само међу ученицима, већ и између ученика и наставног кадра. Превенција вршњачког насиља је тема која је постала све присутнија, али и даље су потребна додатна улагања у емоционалну подршку и едукацију.

          У контексту пандемије, онлајн настава је изазвала велику адаптацију, али и додатне психолошке притиске на ученике и наставнике. Ту је било и проблема са менталним здрављем, како ученика, тако и родитеља.

          Приступ образовању

          Неједнакости су још увек присутне, нарочито у руралним срединама, где је приступ образовању тежи због удаљености школа, али и недостатка ресурса. Деца из сиромашнијих породица имају мањи приступ квалитетној едукацији, а ни државни системи помоћи нису увек довољни да обезбеде све потребне ресурсе за те ученике.

            Инклузија ученика са специјалним потребама је такође постала приоритет, али с обзиром на ограничене ресурсе и стручни кадар, многи ученици са сметњама у развоју не добијају довољно подршке.

            Реформе и предстојећи изазови

            Реформе образовања су у току, али напредак није брз. Увођење нових технологија, адаптација курикулума и модернизација наставе је процес који траје, а брзи развој у свету значи да се многе промене могу чинити недовољно брзим.

              Финансирање образовања остаје кључни изазов. Здравствене, безбедносне и инфраструктуралне реформе често долазе на терет образовања, и то је велики проблем који је тешко решити без одговарајућих улагања.

              Младима се често замера неактивност и пасивност

              Занимљиво је да многи сматрају да млади људи у Србији немају довољно проактивног приступа учењу и образовању, док се с друге стране истиче да систем не пружа довољно подстицаја за креативност, самосталност и иновативност.

                Занимљиво је и то да постоји и читав низ позитивних иницијатива и промена које долазе из појединих школа, наставника и образовних лидера, али те промене често нису довољно широко имплементиране.