Више од две деценије држава тражи начин да помогне деци која, после развода родитеља, не успевају да добију алиментацију. Предлог Закона о остваривању права из Алиментационог фонда је пред посланицима Скупштине Србије. Драган Вулевић специјалиста за социјално право, каже да у Породичном закону већ постоји правни основ, да би га требало само променити да се као солидарни дужници појављују родитељи дужника издржавања, односно бабе и деде .
Шест година Београђанка покушава да наплати алиментацију за своје дете. Отац детета је, после развода, отишао у иностранство. Екипа РТС-а ју је срела пред вратима адвокатске канцеларије. Није желела пред камере, али је поделила своју причу.
Припремила Лана Чубрић; разговор Миље Гогић са Драганом Вулевићем.
„Прво не можемо да нађемо где је његово место пребивалишта, стављена је фиктивна адреса и ми не можемо да покренемо поступак, против њега, друго одселе се у другу земљу“, каже адвокат Милан Белић.
Неплаћање алиментације кривично дело
Уколико родитељ није запослен или нема имовину, није му могуће наплатити алиментацију. Примери су различити, некада имовину пребаце на сроднике, а некада чак побегну у иностранство да не би плаћали.
Неплаћање алиментације је кривично дело, а пут до правде у неким случајевима чини се као вечност. Како из Трећег основног јавног тужилаштва кажу, прошле и ове године поднете су 104 пријаве.
„Оно што је у доказивању да је неко извршио ово кривично дело јесте извод из банке о месечним уплатама за текући рачун за који је оптужени обавезан да даје то издржавање. Након спроведених доказних радњи, тужилац може да поднесе оптужни предлог, да окривљеног огласи кривим и да му изрекне казну у законском распону“, објашњава Тамара Башић, портпаролка Трећег основног јавног тужилаштва.
Уколико родитељ који не жели да плаћа алиментацију своју имовину пренесе на сроднике, што је чест случај, од њих се ова потраживања не могу наплатити, каже Закон. Други родитељ, који води бригу о деци, тада има две могућности.
„Прво да поднесе кривичну пријаву, за кривично дело недавање издржавања, а друга опција је да покрене судски поступак да се принудним путем наплати тај износ“, саветује адвокат.
У кривичном поступку родитељу може да буде изречена и затворска казна, али само питање неплаћања алиментације и даље није решено.
Алиментациони фонд
У неким земљама овакве ситуације решавају се алиментационим фондом. Новац који је детету додељен правоснажном пресудом исплаћује се из Фонда, а држава накнадно потражује средства од родитеља који не плаћа алиментацију.
Драган Вулевић, специјалиста за социјално право, који је 2003. године учествовао у радној групи на изради новог породичног закона, каже да је тада у пропису требало да се налази и алиментациони фонд, али да се од тога одустало.
„Зато што институционални оквир у коме би требао да функционише алиментациони фонд треба да обезбеди његову самоодрживост. Да, се из фонда исплаћују средства детету за издржавање у случају да његов родитељ то не врши. Тада механизми за извршења правоснажних судских пресуда о висини издржавања нису били на том нивоу који су могли да обезбеде одрживост фонда“, објашњава стручњак.
Додаје да су се успротивили јер је обим јавних овлашћења центара за социјални рад био превелик и прекомпликован да би му додавали још једну обавезу да функционише као алиментациони фонд.
А други разлог је био, како и на који начин због економске ситуације обезбедити почетни капитал да би тај фонд могао да ради.
Најчешћи изговори
Родитељи дужни да плаћају алиментацију су, према речима Вулевића, најчешће избегавали да то учине под изговором: „Немам ништа, не радим“.
Чак су, каже, знали да напуштају радна места, да раде, на дивље, јер су онда примали зараду на руке.
„Или су код послодавца пријављивали мањи износ издржавања, онда су сву покретну имовину веће вредности или непокретну имовину пребацивали на своје блиске сроднике“, наводи Вулевић.
Да ли су бабе и деде дужне да плаћају алиментацију
Указује да постоји правни основ у оквиру Породичног закона према коме би бабе и деде биле у обавези да плаћају издржавање унуцима.
„Породични закон само треба променити, није питање могућности, него ако не извршавају своју обавезу издржавања, као солидарни дужници би требало да се појављују родитељи дужника издржавања, односно бабе и деде. Јер у породичном закону каже, уколико родитељ није у могућности да издржава своју малолетну децу, та обавеза иде на сродника прве линије узводно, а то су бабе и деде“, наглашава Вулевић.
Извор: РТС