Više od dve decenije država traži način da pomogne deci koja, posle razvoda roditelja, ne uspevaju da dobiju alimentaciju. Predlog Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda je pred poslanicima Skupštine Srbije. Dragan Vulević specijalista za socijalno pravo, kaže da u Porodičnom zakonu već postoji pravni osnov, da bi ga trebalo samo promeniti da se kao solidarni dužnici pojavljuju roditelji dužnika izdržavanja, odnosno babe i dede .
Šest godina Beograđanka pokušava da naplati alimentaciju za svoje dete. Otac deteta je, posle razvoda, otišao u inostranstvo. Ekipa RTS-a ju je srela pred vratima advokatske kancelarije. Nije želela pred kamere, ali je podelila svoju priču.
Pripremila Lana Čubrić; razgovor Milje Gogić sa Draganom Vulevićem.
„Prvo ne možemo da nađemo gde je njegovo mesto prebivališta, stavljena je fiktivna adresa i mi ne možemo da pokrenemo postupak, protiv njega, drugo odsele se u drugu zemlju“, kaže advokat Milan Belić.
Neplaćanje alimentacije krivično delo
Ukoliko roditelj nije zaposlen ili nema imovinu, nije mu moguće naplatiti alimentaciju. Primeri su različiti, nekada imovinu prebace na srodnike, a nekada čak pobegnu u inostranstvo da ne bi plaćali.
Neplaćanje alimentacije je krivično delo, a put do pravde u nekim slučajevima čini se kao večnost. Kako iz Trećeg osnovnog javnog tužilaštva kažu, prošle i ove godine podnete su 104 prijave.
„Ono što je u dokazivanju da je neko izvršio ovo krivično delo jeste izvod iz banke o mesečnim uplatama za tekući račun za koji je optuženi obavezan da daje to izdržavanje. Nakon sprovedenih dokaznih radnji, tužilac može da podnese optužni predlog, da okrivljenog oglasi krivim i da mu izrekne kaznu u zakonskom rasponu“, objašnjava Tamara Bašić, portparolka Trećeg osnovnog javnog tužilaštva.
Ukoliko roditelj koji ne želi da plaća alimentaciju svoju imovinu prenese na srodnike, što je čest slučaj, od njih se ova potraživanja ne mogu naplatiti, kaže Zakon. Drugi roditelj, koji vodi brigu o deci, tada ima dve mogućnosti.
„Prvo da podnese krivičnu prijavu, za krivično delo nedavanje izdržavanja, a druga opcija je da pokrene sudski postupak da se prinudnim putem naplati taj iznos“, savetuje advokat.
U krivičnom postupku roditelju može da bude izrečena i zatvorska kazna, ali samo pitanje neplaćanja alimentacije i dalje nije rešeno.
Alimentacioni fond
U nekim zemljama ovakve situacije rešavaju se alimentacionim fondom. Novac koji je detetu dodeljen pravosnažnom presudom isplaćuje se iz Fonda, a država naknadno potražuje sredstva od roditelja koji ne plaća alimentaciju.
Dragan Vulević, specijalista za socijalno pravo, koji je 2003. godine učestvovao u radnoj grupi na izradi novog porodičnog zakona, kaže da je tada u propisu trebalo da se nalazi i alimentacioni fond, ali da se od toga odustalo.
„Zato što institucionalni okvir u kome bi trebao da funkcioniše alimentacioni fond treba da obezbedi njegovu samoodrživost. Da, se iz fonda isplaćuju sredstva detetu za izdržavanje u slučaju da njegov roditelj to ne vrši. Tada mehanizmi za izvršenja pravosnažnih sudskih presuda o visini izdržavanja nisu bili na tom nivou koji su mogli da obezbede održivost fonda“, objašnjava stručnjak.
Dodaje da su se usprotivili jer je obim javnih ovlašćenja centara za socijalni rad bio prevelik i prekomplikovan da bi mu dodavali još jednu obavezu da funkcioniše kao alimentacioni fond.
A drugi razlog je bio, kako i na koji način zbog ekonomske situacije obezbediti početni kapital da bi taj fond mogao da radi.
Najčešći izgovori
Roditelji dužni da plaćaju alimentaciju su, prema rečima Vulevića, najčešće izbegavali da to učine pod izgovorom: „Nemam ništa, ne radim“.
Čak su, kaže, znali da napuštaju radna mesta, da rade, na divlje, jer su onda primali zaradu na ruke.
„Ili su kod poslodavca prijavljivali manji iznos izdržavanja, onda su svu pokretnu imovinu veće vrednosti ili nepokretnu imovinu prebacivali na svoje bliske srodnike“, navodi Vulević.
Da li su babe i dede dužne da plaćaju alimentaciju
Ukazuje da postoji pravni osnov u okviru Porodičnog zakona prema kome bi babe i dede bile u obavezi da plaćaju izdržavanje unucima.
„Porodični zakon samo treba promeniti, nije pitanje mogućnosti, nego ako ne izvršavaju svoju obavezu izdržavanja, kao solidarni dužnici bi trebalo da se pojavljuju roditelji dužnika izdržavanja, odnosno babe i dede. Jer u porodičnom zakonu kaže, ukoliko roditelj nije u mogućnosti da izdržava svoju maloletnu decu, ta obaveza ide na srodnika prve linije uzvodno, a to su babe i dede“, naglašava Vulević.
Izvor: RTS