Од почетка пандемије, наставници и ђаци нашли су се пред изазовима дигиталног образовања – морали су у кратком временском периоду да овладају онлајн платформама попут Гугл учионице, као и бројним апликацијама које су олакшале комуникацију и организацију наставе. Иако је прелазак на онлајн наставу допринео заштити здравља, он је омогућио и већу обраду личних података, те постоји реална бојазан да информације о ученицима нису довољно заштићене у виртуелном свету – закључено је на конференцији организованој поводом Међународног дана заштите података о личности.
Из Министарства просвете поручују да добро едуковани ђаци који знају како да одговорно користе дигиталне алате имају мању вероватноћу да се нађу у ситуацији у којој ће њихови лични подаци бити злоупотребљени. „У будућности треба да задржимо комбиновану наставу, али и обезбедимо ученицима и наставницима инфраструктуру која им помаже да овладају новим технологијама” – сматра Саша Стојановић, помоћник министра за дигитализацију у просвети и науци.
Један од кључних проблема заштите података ученика на интернету је недовољна усклађеност подзаконских аката који регулишу рад школа са Законом о заштити података о личности.
„Како би се обезбедила одговорна обрада личних података у образовању, прописано је да свака школа именује лице које ће се бавити питањима заштите података о личности. Наставници нису свесни проблема до којих може доћи приликом рада, не само на различитим дигиталним платформама, већ и коришћењем електронских дневника и јединственог информационог система просвете, а школе нису довољно свесне својих обавеза у овој области”, истакао је Златко Петровић, помоћник генералног секретара Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Већина школа нема именовано лице које се бави заштитом података о личности, а ситуације у којима не постоје мере заштите најлакше су за компромитацију информација.
„Увођењем дигиталних технологија систем образовања се потпуно трансформисао – наставници су се у рекордном року мобилисали како би прилагодили предавања новој реалности, чак и они који до тада нису били дигитално вешти. Наши наставници похађају обуке о заштити приватности, али на едукацији о овој теми треба још радити” – рекла је Александра Илић, директорка Економско-угоститељске школе Вук Караџић.
Из Уније средњошколаца Србије поручују да млади нису свесни опасности које вребају на интернету, али и упозоравају на додатни проблем – да велики број ђака не поседује опрему за праћење онлајн наставе. Према њиховом истраживању, чак 50 одсто ученика мањинских група нема адекватне уређаје за дигиталну наставу.
Панел под називом Изазови заштите података у савременом образовању реализован је у оквиру Недеље приватности коју су заједно организовали Београдска отворена школа, Партнери Србија, SHARE Фондација, А11 – Иницијатива за економска и социјална права, удружења Да се зна и Атина.