Помозите детету да стекне пријатеље

7 августа, 2018


Полазак у први разред представља велику промену и за дете и за родитеље. Један од највећих страхова јесте како ће се дете “уклопити”.


Индивидуалне разлике међу децом су велике. Они који су екстровертни и показују већу потребу за социјалним односима неће ни имати тешкоћа у успостављању нових односа са вршњацима, нити ће тражити вашу подршку. За разлику од њих, интровертна, деца повученија у себе, у школи ће имати потешкоћа у успостављању првих социјалних односа. Чак и уколико познају известан број деце из вртића са којима ће бити у одељењу, они ће осећати дозу нелагодности пред непознатом већином.1384953740porodica-deca15
Постоји неколико основних фаза успостављања социјалних односа међу децом. Оне се међусобно преклапају, то јест не надовезују једна на другу што их чини, на први поглед, компликованим за разумевање.

Међутим, ви као родитељ, не морате да чекате доласке и проласке различитих фаза. Радије покушајте да помогнете детету да се опусти у социјалним контактима и научи да своје другарске односе и ствара и негује. Како?

-“Могу ли…”, “Хајде да…” Представите детету моћ малих али “чаробних речи” за упознавање и позива на игру. Односно, ако ваше дете успе да изговори: “Хајде да се заједно играмо…”, или “Могу ли да се придружим?” – већ је начинило крупан корак како у развијању сопственог самопоуздања, тако и у формирању будућих другарских односа.

Друг из клупе
Разговарајте са својим дететом о његовом другу из клупе јер ће први ближи контакт ваше дете успоставити управо са њим. Њихова интеракција током часа не мора бити облежена неким посебним догађајима, али ће бити континуирана, свакодневна. За вас је важно да знате о каквом се детету ради. Односно, да ли је причљиво или не, да ли је немирно или не, да ли га учитељица често опомиње. На основу ових једноставних питања добићете и основне информације.

Страх од одбијања. Покажите разумевање за отпор који дете има када треба да се укључи у неко ново друштво. Ни вама, као одраслој особи то није лак задатак, па сигурно не може бити ни за ваше дете које има неколико деценија мање искуства у успостављању социјалних односа. Страх од одбијања је природан, уобичајен. Може бити подстицајан и мотивациони али у нижем школском узрасту углавном се манифестује као претерано емотивна реакција над најмањим ситницама у комуникацији.

Рођендани. Када током првог разреда уследе позиви за рођендане, побрините се да своје дете и одведете тамо где је позвано. То је један од малобројних начина за успостављање односа и ван школе, а у опуштеном окружењу очекивано је да ће се и ваше дете лакше сналазити са вршњацима. Такође, подстичите га да на свој рођендан позове (уколико сте у могућности) сву децу из одељења. Наиме, без озбира што се са некима од њих једва познаје, њихово искључивање из круга позваних додатно ће га удаљити од те деце. 

Разговор. Покушајте што више да будете упознати са социјалном климом у одељењу вашег детета. Питајте га шта ради током великих и малих одмора, са киме се најрадије игра, да ли мисли да се у одељењу неко већ издвојио по популарности и зашто.

Усмерење. Када од детета чујете нешто што вам заголица пажњу или вам се учини непримерено, пре него што одлучите да “узмете ствар у своје руке”, размислите да ли је решавање тог проблема доступно и вашем детету. Оно ће стећи додатно самопоуздање али и бољи статус у својој групи уколико успе да неки конфликт реши самостално. Са друге стране, ако и за најмању ситницу зове маму у помоћ (или ви дотрчите сами), ризикујете да ваше дете ускоро постане предмет подсмеха. Зато, усмерите га да буде упорно и одлучно у решавању својих сукоба и конфликта са вршњацима. Само у изузетним случајевима (психичко или физичко малтретирање) разговарајте са учитељицом, а уколико то не промени његов положај, у зависности од ситуације и са педагогом или психологом школе, као и са родитељима детета које видите као главни узрок проблема.

Избор. Ваше дете има право на сопствени избор када је у питању његово друштво. Односно, то што сте ви пријатељ са родитељима неког детета из истог одељења у које иде и ваше дете, не треба да буде обавеза и за децу да буду пријатељи. Дозволите свом детету да изграђује своје личне односе са онима које самостално одабере. Ваше “уплитање” у његов избор дозвољено је само уколико постоје негативни ефекти одређеног дружења.

Понашање, а не особа. Уколико сматрате да неко дете није одговарајуће друштво за ваше, размислите, коментаришите и процените утицај који то дете има на ваше. Односно, критикујте одређено понашање, а не одређено дете. Што је ваше дете старије, вероватно је да ће ваш уплив у његов живот, па и у његове пријатеље, бити мањи. У том смислу, може се направити листа добрих и лоших разлога да будете против његових пријатеља. Тако, добри разлози могу да буду: нови друг-другарица иницира несташлуке, сувише је доминантан у односу на ваше дете… А недовољно добри, тј. лоши разлози да будете против неког друга су: изгледа увек неуредно, није добар ђак, родитељи су му разведени…163670_178461082193747_4058929_n

Упорност. Уколико деца из одељења одбијају да се друже са вашим дететом, суздржите се од коментара и савета као што су:“Шта ће ти они? Наћи ћеш боље…” Ако неколицина или група деце избегава или директно одбија дружење са вашим дететом – они за то имају неке своје разлоге. Уколико дете не зна који су то разлози, предложите му да разговара са њима или да на неки други начин сазна о чему је реч. Уколико зна разлог – неопходно је да тај исти разлог знате и ви. Покушајте да заједнички уложите напор и откријте узроке њиховог одбијања.

Родитељи, а не пријатељи. Никада немојте покушавати да своју родитељску улогу замените пријатељском. Реченице као што су: “Такве пријатеље као што су родитељи никада нећеш наћи”, нису оправдане. Дете треба да има своје пријатеље међу својим вршњацима и другим особама из свог окружења. Породично окружење, међутим, незаменљиво је, неупоредиво је са било којим другим, баш као и улога коју у његовом животу треба да имају родитељи. Оптимално је да ви негујете пријатељске односе са дететом, засноване на међусобном поверавању, разумевању, поштовању. Ипак, никада немојте заборавити ни ви ни дете, да сте ви родитељ, а оно дете. Одређена хијерархија је важна и за вас и за њега.

Лично искуство
Поделите са дететом ваша лична искуства у грађењу и неговању пријатељских односа. Наведите као примере особе које и ваше дете познаје. Опишите му неки догађај из своје прошлости, конфликт, сукоб и како сте пронашли начин да га превазиђете. Наиме, захваљујући томе што се грађење пријатељских релација гради и негује, деца тек треба да науче да је саставни део ових односа не само харноминија, већ и међусобни сукоби, конфликти, свађе, па и помирења. Један од начина да то науче јесте управо из искуства оних који су им најближи.

Другари и пријатељи
Ваше дете ће временом почети да формира односе градације за своје вршњаке. У предшколском узрасту сви су они “другари”, али у школском постају пријатељи. У периоду пубертета али и раније, почеће поједину децу да ословљава као “ортаке”, или чак “браћу”. Ови изрази су најчешће део свакодневног жаргона и не морају да упућују на изражену међусобну блискост. Ипак, с обзиром да ваше дете не ословљава баш све своје другаре тим изразима, “браћа” постају они који су му блискији и са којима има нека заједничка, занимљива искуства.

Јелена Холцер, педагог

Преузето: yumama.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама