U nastavku pročitajte stručni savet šta treba da izbegavate u vaspitanju deteta kako ne biste postali toksični roditelj. Roditeljstvo je najveći izazov u životu i najteži zadatak s kojim se suočavamo.
Niko nije savršen i svi grešimo, ali bitno je da svaki roditelj zna da uoči razliku između grešaka koje sme da pravi i onih koje mogu nesvesno da unište detetovo samopouzdanje i ponašanje. Tomas Fifer, urednik portala „The Good Men Project„“ sa Univerziteta Jejl, opisuje kakvo ponašanje roditelja ostavlja duboku ranu u psihi deteta.
Budi veliki čovek
Nakon svađe, treba da znate da prekinete tišinu, zaboravite na ljutnju i ponovo uspostavite normalnu komunikaciju sa detetom. Možda ste bili u pravu, ali ako se vaša pravila vaspitanja temelje na tome da ste uvek u pravu, udaljićete svoje dete od sebe.
Stoga, dobro razmislite. I krenite odlučno da vaš odnos bude zdrav, bez ikakvih stega. Deca se verovatno neće ni sećati ko je pobedio u raspravi, ali će zapamtiti kako su se zbog vašeg pristupa osećali.
Ne proglašavajte svoje dete bolesnim
Korišćenjem, ili još gore, traženjem dijagnoze poput ADHD-a ili poremećaja pažnje, stavljate težak teret na leđa deteta, kojeg će se ono sigurno želeti da reše čim dovoljno odrastu.
Sličan efekat ima i okrivaljivanje loših gena (partnerovih, naravno) za nepoželjno ponašanje.Treba da budete realni i da pokušate da popraviti trenutno stanje. Našto sasvim drugo je osuditi dete na ograničen, nesrećan život zbog njegovih nepopravljivih nedostataka, jer se mi ne želimo da se pozabavimo svojim nedostacima.
Neka njihova drama ne bude tvoja drama
Vaše dete je dobilo glavnu ulogu u predstavi ili postiglo odlučujući gol na utakmici, ili se s druge strane, bori s depresijom, ili prolazi kroz težak prekid. Ko slavi ili tuguje? Kome treba priznanje ili uteha? Pokažite osećanje prema njemu – da se radujete njegovom uspehu ili patite zbog njegovih nevolja. Ali, nemote da dozvolite da vaše emocionalno stanje zavisi od emocionalnog stanja vašeg mališana. Zato ne skrećite pažnju na sebe!
Nauči razliku između kritikovanja i ispravljanja
Deci je potrebno da bude vodič da bi ostala na pravom putu. Samokontrola i zdrave navike ne dolaze same od sebe, već ih tome treba podučiti. Ne kritikujte ih! Ne govorite im da su lenji ili glupi!
Naučite ih radnoj etici i pomognite da razviju akademske veštine. Izazovi i ciljevi motivišu ljude i podstiču ih da se više trude. Sa druge strane, uvrede lome duh i vuku ka odustajanju. A to sigurno ne želite! Kritikovanje slabi, dok ispravljanje jača i otvara vrata za pozitivnu promenu.
Naučite da se kontrolišete
Svi se mi ponekad uznemirimo zbog nekih situacija ili nečijeg ponašanja. Svi vičemo. I ponekad, svi poludimo kad deca naprave nešto neprihvatljivo.
Tada se osećamo povređenima, kao da nas niko ne čuje niti poštuje, i u iskušenju smo da uzvratimo grubim rečima, teškim kaznama i vaspitnim metodama. Ako naučite da zadržite prvu, naglu reakciju i pronađete neku prikladniju, svom detetu dajete primer uravnotežene osobe.
Ne zaboravite da su deca ranjiva
Često ovo zaboravimo, jer su deca emocionalno elastična. Plaču, a onda prestanu. Već za nekoliko minuta, ili sati, njihovo raspoloženje se promeni, i sve vrati u normalu.
Ako nešto izbegavaju jer im je previše bolno da se time bave, u budućnosti ih čekaju krize, možda i godine terapije. Deca najverovatnije neće da otkriju kad su se njihovi osećaji prema vama promenili, kada su prestali da vas poštuju ili bezuslovno vole. Zato budite pažljivi prema njemu, da se ne biste kasnije kajali.
Ne namećite detetu krivicu
Krivica i sram nikako nisu dobar vodič u vaspitanju jer mogu negativno da utiču na formiranje njegove ličnosti. Nemojte kukati o svojim povređenim osećajima ako dete ne želi da peče kolače ili igra fudbal s vama.
Budite obazrivi sa izjavama kako ćete ga osramotiti ako ne dobije peticu iz biologije ili ne uđe u sportski tim. I nemojte pretiti užasima – poput života u siromaštvu – ako dete ne popravi ocene. Takvo ponašanje će samo uništiti njegovo samopouzdanje. Umesto toga, pomozite mu da razume svoje izbore i stvarne pojedice svojih dela.
Ne držite decu pod staklenim zvonom
Svaki roditelj želi sreću svom detetu i trudi se da mu olakša život. Njegov posao je da postavi prave temelje dobrog života za njih. Ali, postoji razlika između pomaganja i podsticanja bespomoćnosti, između postavljanja stola i stavljanja hrane na tanjir, seckanja i stavljanja svakog zalogaja detetu u usta.
Nemojte dopustiti da vaša potreba da se osećate potrebnima – koja verovatno ima korene u sopstvenom detinjstvu – stane na put razvoju nezavisnosti vašeg deteta. I ne držite ga u staklenom zvonu, jer tako samo poručujete da ne može ništa postići bez vaše pomoći.
Konstruktivno rešavajte sukobe s partnerom
Toksična dinamika među roditeljima ugroziće sposobnost deteta da kasnije i samo dobro funkcioniše u partnerskoj vezi, već će ga podstaći da što pre ode od kuće.
To stvara začarani krug: dete se odrastajući zavetuje da neće imati odnos poput onog svojih roditelja, ali fale mu alati kojima bi to moglo izbeći. Ako vam je odnos nestabilan, ili čak nasilan, potražite pomoć. Na taj način ćete stvoriti sigurnije okruženje za vašu decu i pokazati im koliko jer važno rešavati probleme. Treba da ih naučite da probleme ne guraju pod tepih, već da se suoče s njima.
Brinite se za sebe
Većina naših najgorih roditeljskih trenutaka dogodi kada smo umorni, pod stresom, bolesni ili iznervirani. Kvalitetna briga o sebi – zdrave navike, redovito vežbanje, izlasci i vreme za stvari u kojima uživate, čine vas i fizički i psihički zdravijim. Tako ćete imati i više energije za svoju decu.