Bože, kako sam nezahvalna. Nikad zadovoljna, reći će neko. Beograd nam je dao besplatne vrtiće. Sva deca od vrtića pa do srednjoškolaca dobijaju novogodišnje vaučere od 10.000 dinara. A ove godine škole i vrtići su dobili 11.500 prečišćivača vazduha. Ukupna vrednost nabavke bila je 275 miliona dinara, ili oko 2,3 miliona evra.
Kakva privilegija! Ali, avaj… ja ipak nisam zadovoljna. Naprotiv. Evo mog problema: ne želim Zepter prečišćivač plaćen mojim novcem – hoću čist vazduh za moje dete i kad izađe na ulicu!
Beograd je ove zime ponovo bio na vrhu svetskih lista zagađenja. Prema podacima sa portala IQAir, 30. decembra 2024. bio je sedmi najzagađeniji glavni grad na planeti. Koncentracija PM 2.5 čestica bila je 16,8 puta veća od preporuka Svetske zdravstvene organizacije. U Omoljici je tog dana izmeren nivo zagađenja od neverovatnih 194 mikrograma po metru kubnom.
Prema analizi portala Klima101, na mernoj stanici u Starom gradu u Beogradu koncentracije PM 2,5 tokom 2024. godine prevazišle su smernice SZO čak 174 puta – gotovo svaki drugi dan, u proseku. A Stari grad je, uzmite za primer, manje zagađen lokalitet u Srbiji!
To znači da moje dete jeste zaštićeno tokom šest sati u učionici sa prečišćivačem. Ali šta kad izađe na odmor? Šta kad ide do škole? Šta vikendom kad se igra napolju?
Šta bih radije imao?
Umesto prečišćivača u svakoj učionici, volela bih da moje dete ima:
Osnovne stvari koje nedostaju:
Okrečene i čiste učionice – svetle, čiste, uredno održavane učionice koje odišu brigom o deci koja u njima borave šest sati dnevno. Zar to deca nisu zaslužila?
Uredne i čiste toalete – jer dostojanstvo počinje od osnovne higijene. Koliko puta smo čuli priče o toaletima bez sapuna, bez papira, sa pokvarenim instalacijama?
Uslove u trpezarijama – da deca imaju normalne uslove da jedu, a ne da neka od njih jedu stojeći ili u tesnim, neadekvatnim prostorima.
Ono što roditelji sami plaćaju:
Evo ironije – dok Grad kupuje prečišćivače od preko 700 evra, mi, roditelji, i dalje moramo da plaćamo:
– Klima uređaje za učionice. Tokom septembra 2024. roditelji iz više beogradskih škola bili su prinuđeni da se samoorganizuju i kupuju rashladne uređaje. U nekim školama deca su sedela u učionicama na 35+ stepeni, bez vode za piće. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je tada izjavila da je „u redu“ da roditelji učestvuju u nabavci klima-uređaja za učionice.
– Obezbeđenje – oko 30 odsto beogradskih osnovnih i srednjih škola ima fizičko-tehničko obezbeđenje koje roditelji mesečno plaćaju od 100 do 500 dinara.
– Sapune i toalet papir – da, još uvek se dešava da roditelji kupuju osnovnu higijenu za škole. Ako je oni ne kupe – neće je ni biti.
– Različite dodatne troškove – od ekskurzija do školskog pribora koji bi trebalo da obezbedi sistem.
Činjenice iz vrtića:
A u vrtićima? Iako su vrtići u Beogradu tehnički „besplatni“, roditelji čija deca idu u privatne vrtiće (a njih je oko 24.000) i dalje plaćaju razliku između subvencije od 33.000 dinara i pune cene koja se kreće između 30.000 i 50.000 dinara mesečno, ponekad i više. A pojedini privatni vrtići su cene povećali odmah nakon što je Grad povećao subvencije – tako da roditelji nisu osetili nikakvo olakšanje.
Novogodišnji vaučeri: prioriteti sistema
Da ne shvatite pogrešno – vaučeri od 10.000 dinara jesu lep gest. Ali, kada pogledam gde mogu da ih potrošim – Sport Vision, Buzz, Dexy Co… – shvatam da je to marketinška kampanja pretočena u socijalnu politiku.
Ne mogu tim vaučerom da platim:
– Popravku školske kanalizacije
– Knjige koje moje dete voli da čita u slobodno vreme (a kakva je to poruka, da se vaučer ne može koristiti za knjige?)
– Dodatnu nastavu iz fizike
– Normalno funkcionisanje sistema
Pravo pitanje
Najgore od svega je ironija: kupujemo prečišćivače vazduha za grad koji je na vrhu liste najzagađenijih u Evropi i svetu.
Zašto se ne investira u smanjenje zagađenja na izvoru? Zašto ne zatvaramo ili modernizujemo termoelektrane koje proizvode ogromne količine sumpora, azota i PM čestica? Zašto ne podstičemo grejanje na prirodni gas umesto na ugalj i drva? Zašto se ne ulaže u javni prevoz koji bi smanjio broj automobila na ulicama?
Prema zvaničnom Programu zaštite vazduha koji je Srbija usvojila 2022. godine, oko 10.000 do 15.000 ljudi godišnje umire zbog zagađenja česticama PM 2,5 u Srbiji. To nije problem koji se rešava prečišćivačima u učionicama. To je problem koji zahteva sistemska rešenja.
Umesto zaključka
Razumem da politika zahteva vidljive rezultate sad i odmah. Ali kao roditelj, molim vas – ne rešavajte simptom, rešite uzrok.
Moje dete ne treba prečišćivač u učionici. Moje dete treba čist vazduh na ulici, urednu školu sa osnovnim uslovima, sistem koji ne prebacuje troškove na roditelje, investicije u ono što je bitno, a ne efektno.
Hoću da moje dete može da se igra napolju, da trči, da diše punim plućima – bez straha da udiše otrov.
Jer dok deca sede u učionicama sa prečišćivačima, na ulici ih čeka Beograd – grad u kome svaki drugi dan vazduha nije bezbednog za disanje. A to nikakav prečišćivač u učionici neće promeniti.
Tekst predstavlja lični stav jednog roditelja i ne predstavlja zvaničan stav bilo koje institucije.