Pre nekoliko godina internetom je kružilo pismo, dopis koji je, navodno, direktor jedne škole uputio svojim kolegama nastavnicima, ubrzo po završetku Drugog svetskog rata.
Da li je dopis zaista poslat nastavnicima teško da ćemo ikad znati, ali ono što u njemu piše nesumnjivo je snažna poruka.
„Drage moje kolege nastavnici,
Ja sam jedan od malobrojnih koji je preživeo koncentracioni logor. Moje oči su videle stvari kakve niko ne bi trebalo da vidi. Gasne komore koje su konstruisali i izgradili vrhunski inženjeri. Ljude koje su otrovali lekari, izuzetni stručnjaci. Bebe, dojenčad koje su ubile kvalifikovane medicinske sestre. Žene koje su spalili diplomci srednjih škola i univerziteta. Zato, ja ne verujem u školovanje.
I zato je moja molba vama: Pomozite svojim učenicima da postanu LJUDI. Plod vašeg rada ne sme biti učeni društveni šljam, visokokvalifikovane psihopate, obrazovani Ajhmani.
Čitanje, pisanje, aritmetika važni su samo ako našu decu čine čovečnijom.“