JRJ Moj izdavač svojim novim izdanjima želi da skrene pažnju na društveno korisne teme, kako deci, tako i roditeljima. Ali, ne radi se tu samo o temama koje su važne za naše društvo, već su značajne i za pojedinca. Radi se o knjigama koje se bave emocionalnim i socijalnim razvojem dece kako bi izrasla u zdrave i samopouzdane ličnosti koje veruju u sebe, imaju samopoštovanja i vole sebe i druge.
Međutim, krajnje je vreme da shvatimo da briga o prirodi jeste zapravo briga o nama samima, pa tako posle serije terapeutskih slikovnica o situacijama koje u deci izazivaju određene emocije (ljutnju, tugu, strah, sreću, krivicu, razočaranje, poniženost, postiđenost), dolazi nova knjiga koja u fokus stavlja važnost brige o našoj životnoj sredini.
O knjizi „Pomozimo svetu – spasimo planetu“ govori direktorka ove izdavačke kuće Jovana Majstorović.
Sam naslov knjige „Pomozimo svetu – spasimo planetu“ jasno upućuje na to da postoji veliki problem sa kojim se naša planeta danas suočava. U kojoj meri je važno da deca budu svesna tog problema?
Nikada nije rano ni kasno da počne da se uči o ekologiji. Ako decu od malih nogu počnemo da upućujemo u to koliko je važno da ne bacaju đubre po ulici, da drveće služi da nam obezbeđuje kiseonik, da su biljke hrana i nama i mnogim životinjama s kojima delimo naš grad, da automobili zagađuju vazduh, da ne treba olako bacati stvari koje nam ne trebaju – ona će to usvojiti kao normalan i jedini prihvatljiv način života. Tako će izrasti u ljude kojima je u krvi da vode računa o sredini jer shvataju koliko je to važno za sve nas. Odrasli pak malo teže menjaju navike, pa im je potrebno više vremena da osveste ekološke probleme i promene svoj odnos prema prirodi. Zato i roditelji mogu svašta naučiti iz ove knjige dok je čitaju sa svojom decom.
Šta znači „ekološki osvestiti decu“? Da li je to cilj kome ste težili kada ste rešili da izdate ovu knjigu?
Naš ključni cilj je bolje razumevanje čoveka i prirode. Odnosno, da čovek bolje razume prirodu, jer nam je priroda već sve dala i na nama je da to čuvamo sa velikom zahvalnošću. Mi rezervnu planetu nemamo, ona je naš jedini dom. Ako vam se sruši krov sa kuće, vi ćete ga popraviti, zar ne? Prethodno ćete voditi računa da taj krov traje što duže, jer ne možete živeti u kući bez krova. Mi moramo voditi računa o planeti jer je ona naš jedini dom!
Posle nas će ostati naša deca, pa kakvu im to planetu ostavljamo?
Zar ćemo im ostaviti zagađen vazduh koji im može skratiti životni vek, zar će se kupati u prljavim morima po kojima plivaju plastične flaše?
Zar će o belom medvedu učiti kao o životinji koja je nekada postojala? Na deci svet ostaje i zato ih moramo na vreme naučiti da brinu o sredini i probuditi empatiju prema prirodi u njima.
U ovoj knjizi deca će naučiti zašto je drveće korisno, koje sve životinje žive u gradovima iako ih mi ne primećujemo i kako nam pomažu, šta sve zagađuje život u gradu i mnoge druge korisne informacije. Ima li nekih stvari koje bi im naročito skrenule pažnju?
Tačno je da sve te informacije deca mogu naći u knjizi. Zanimljivim tekstom koji se i rimuje, autor je pokušao da im objasni s kim sve delimo naš grad, gde je mesto svakog od nas tu, i kako uopšte funkcioniše eko-sistem. Osnovni korak je da postanu svesna sveta oko sebe.
Međutim, deci će (a i odraslima) možda biti interesantne statističke činjenice o tome da na primer jedan čovek prosečno potroši 50 litara vode svakog dana, da je za proizvodnju samo jednog kilograma papira potrebno oko 1000 litara vode, što će dovesti do velikog smanjenja količine pijaće vode u svetu i smanjenja broja šuma. Rešenje je da koristimo što manje papira, da ne punimo kadu svaki dan već da radije odaberemo kratko tuširanje, da uključujemo veš-mašinu tek kada je skroz puna i slično. Mi ne razmišljamo o tome koliko su prirodni resursi ograničeni, pa ih mi svojim lošim navikama još više smanjujemo i to je problem u celom svetu, ne samo kod nas.
Šta roditelji mogu da urade kako bi kod svoje dece podstakli empatiju prema prirodi?
Treba da ih uče zdravim navikama: da zavrnu slavinu dok peru zube kako voda ne bi uzalud oticala; da ne bacaju papir dok ga skroz ne iskoriste; da ne koriste plastične slamčice već da se zabave i naprave kartonske ako su im baš potrebne; da na tanjir stave onoliko hrane koliko mogu da pojedu, da je ne bi bacali i tako stvarali još više smeća; da im nije potrebna baš svaka igračka koju požele ili previše garderobe… Sticanjem zdravih navika kod dece treba da se pozabave i svi vaspitno-obrazovni radnici, jer deca veći deo dana provode s njima.
Šta može biti posebno zanimljivo deci od 7 do 10 godina što bi ih podstaklo da se ekološki aktiviraju?
Najzanimljiviji deo knjige „Pomozimo svetu – spasimo planetu“ jeste onaj koji govori o tome šta deca sve mogu da urade da bi pomogla životnoj sredini, a da se u isto vreme zabave na kreativan način. Na primer, zašto oni ne bi organizovali „sajam menjaže“, gde će svako da donese nepotrebne stvari koje će menjati s nekim drugim, umesto da ih bacaju i stalno kupuju nove? Vrlo zabavno može biti i takmičenje u čišćenju nekog parka, ulice, keja: deca mogu da se podele u timove, npr. „plastikaneri“ – oni koji će skupljati samo plastiku, „staklenci“ – oni koji skupljaju staklo, pa na kraju proglase pobednika kome će nameniti neku nagradu. Tu ima i dosta stvari koje deca mogu da rade sa svojim roditeljima ili vaspitačima: na primer, da naprave kompost (đubrenje i hranjenje zemlje organskim materijama), da oslikaju staklene flaše i naprave od njih vaze za cveće, od stare garderobe naprave krpene lutke, od plastičnih flaša hranilice za ptice… Biti društveno koristan je vrlo zabavno i mi se nadamo da će ova knjiga izroditi mnogo EKO-HEROJA.