NEBOJŠA GLOGOVAC
/ 1969-2018/
Postoje ljudi koje nismo lično upoznali.
Koje vidimo u javnosti.
Koji su nam bliski.
Svojatni. I dragi.
Svojom jednostavnošću i toplinom.
Neposrednošću i dobrotom.
Iskrenim nastupom.
Nas osvoje.
I mi im verujemo.
Raduju nas.
Nije sve izgubljeno.
Ljudi koji igraju život i glume nas.
Same.
Najbolje znaju kakvi smo.
Bili.
U neredu su spokojni.
U nemiru su mirni.
U halabuci se ne čuju.
U jurnjavi stoje.
Nema preše!
I gledaju nas.
Iz topline.
I čude se.
I stide.
Za sve nas.
Kada tiho odu, potresu nas.
Iz korena bitstva.
I smisla.
I suštine.
Bol u duši.
Težak.
Pritiska.
U grlu steže.
Peče.
I razdire.
Dobrotu.
Čudimo se.
Zar neko dalek može biti blizak?
Može.
Osećamo.
Žalimo.
Što umire čovek.
U nama.
Sam.
Počini, dobri čoveče!
Beograd, 09.02.2018
Izvor: dragas.biz