Poučna priča o tri muškarca koji su nosili svaki po dve vreće. Ali teret nisu osećali jednako

jul 30, 2017

Ovo je priča koja govori o tri muškarca, koji su nosili svaki po dve vreće. Ali teret nisu osećali jednako. Vreće su im, jedna spreda a druga straga, visile obešene na drvenoj motki na ramenu.
Upitali prvog čoveka šta ima u vrećama. Odgovorio je:
– Svi moji uspesi, sva dobra dela mojih prijatelja, sve životne radosti – u vreći su straga. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći spreda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, mislim šta ću. Stalno sam s njima, i mislima i osećajima. Stalno radim na njima.
Taj se čovek često zaustavljao, gledao unazad, mučio se nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.
I drugog su čoveka upitali isto. Rekao je:
-U vreći spreda nosim moja dobra dela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži moje greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kuda god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške.
Treći muškarac je odgovorio:
– Na prednjoj vreći napisao sam reč “dobrota”. Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih dela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju napred. A vreća na leđima ima natpis “loša sećanja” i prazna je, jer sam joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvek.
Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama