Vlada Srbije utvrdila je danas Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju i poslala Narodnoj skupštini na usvajanje.
Nova zakonska rešenja postaviće temelj kvalitetnijem obrazovanju, saopštila je Vlada Srbije posle današnje sednice.
Unapređivanje kvaliteta obrazovanja, veća odogovornost ključnih aktera u sistemu, efikasnost na svim nivoima, veća autonomija ustanova i ekonomičnost su osnovni principi na kojima počiva predlog krovnog prosvetnog zakona, piše u saopštenju. Predviđeno je donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa.
Uvode se i novine u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanovama, direktori će biti birani isključivo na osnovu kompetencija, uz obaveznu obuku i licenciranje, imaće proširenu odgovornost, sigurniji radno-pravni status, a u penziju odlaziti sa 65 godina, dodaje se u saopštenju.
Takođe, postavljene su osnove za ocenjivanje i napredovanje učenika i stvaranje uslova za veći obuhvat dece obrazovanjem i brige za decu iz osetljivih grupa, dok je nastavnik autonoman u koncipiranju procesa nastave uz odgovornost za rezultat.
Istovremeno, dodaje se, povećava se odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ocenjivanje i postupanje u slučajevima kršenja zabrana, nasilja i diskriminacije.
Proširena je odgovornost u oblasti zabrana u odnosu na nasilje i diskriminaciju, povećane su novčane kazne za propisane prekršaje, a uvode se i nove vaspitno i vaspitno-dispciplinske mere, društveno koristan i humanitarni rad, sa ciljem povećanja odgovornosti i efikasnosti uz vođenje računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika.
Predlogom zakona je propisana odgovornost roditelja, a predviđena je i mogućnost osnivanja opštinskih saveta roditelja.
Ustanove će imati pedagošku autonomiju u donošenju odluka o delu školskog programa, organizaciji rada i kalendaru. Takođe, stvara se osnov za elektronsku dokumentaciju i evidenciju rada škola.
Vlada Srbije navodi da Predlogom zakona o visokom obrazovanju značajno unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, nove standarde, uvođenje postupka žalbe, kao i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije.
Uspostavlja vezu visokog obrazovanja i privrede kroz formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi.
Kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete uvode se registri akreditovanih studijskih programa, zaposlenih i studenata, kojima se dodeljuje Jedinstveni obrazovni broj za praćenje napretka u visokom obrazovanju i osnova za uvođenje novog sistema finansiranja.
Uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta je 48 ESP bodova, piše u saopštenju Vlade.
Izvor: Danas