Jedna od najčešćih grešaka od koje se „jezikofilima“ diže kosa na glavi, odnosi se na upotrebu glagola TREBATI. Pa hajde da, jednom za svagda, razjasnimo kako se pravilno koristi ovaj glagol – kada je ličan, a kada bezličan.
Kada ne stoji uz drugi glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (menja se po licima):
* TREBA mi olovka. / TREBAJU mi olovke. / TREBALA mi JE olovka. / TREBALE SU mi olovke.
* TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl.
Bezličan će biti:
* u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
* u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);
Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol:
* Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo.
* Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti.
* Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja).
Primeri poput:
* TREBAM olovku, TREBAĆEMO vas, TREBAO SAM novaca
* (gde nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.
Dakle, trebalo bi da su sada svi razumeli kako treba da govore ako žele pravilno da koriste glagol trebati :).
Izvor: Srpski jezički atelje