Dok se škole spremaju za 1. septembar, u prosveti se vodi bitka koja je ispodprosečne plate nastavnika ostavila u senci. Reč je o nacrtu izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), koji uvodi nov, automatski osnov za suspenziju licence nastavnika koji ne drži nastavu — formulacija dovoljno široka da, prema oceni sindikata, obuhvati i kolektivnu obustavu rada kakva se dogodila tokom školske 2024/2025. godine. Javna rasprava o nacrtu traje do 23. avgusta, a predsednica Skupštine Ana Brnabić izrazila je nadu da će zakon biti usvojen do kraja meseca.
Šta danas piše u zakonu
Pravo na štrajk u Srbiji je ustavna kategorija. Ustav Republike Srbije, u članu 61, zaposlenima garantuje pravo na štrajk, ali odmah dodaje ograničenje: to pravo može biti ograničeno samo zakonom, u skladu sa prirodom ili vrstom delatnosti.
Zakon koji to ograničenje razrađuje jeste Zakon o štrajku, i dalje u osnovi onaj iz 1996. godine (kasnije dopunjavan 2005. i 2012), koji obrazovanje izričito svrstava u „delatnosti od javnog interesa“ — u istu kategoriju sa elektroprivredom, zdravstvom i komunalnim delatnostima. Za sve takve delatnosti štrajk je dozvoljen samo ako je obezbeđen takozvani minimum procesa rada.
Za prosvetu, taj minimum je precizno određen posebnim zakonima — Zakonom o osnovnom i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju: nastavnik je, čak i tokom štrajka, dužan da drži nastavu u trajanju od najmanje 30 minuta po času i da sprovodi ispite, dok deca u međuvremenu moraju biti pod nadzorom. Ako se taj minimum ne obezbedi, direktor škole pokreće disciplinski postupak, a zakon predviđa da se nastavniku za tu povredu izriče mera prestanka radnog odnosa — dakle otkaz, ne opomena.
Kad je reč o licenci za rad, koju izdaje Ministarstvo prosvete i bez koje niko ne može da predaje, važeći ZOSOV (član 149) danas predviđa samo dva osnova za njenu suspenziju: kada prosvetni savetnik dva puta zaredom negativno oceni rad nastavnika, i kada se nastavnik stručno ne usavršava u skladu sa zakonom. Obustava nastave, sama po sebi, danas nije izričit razlog za oduzimanje licence — iako, kako smo videli, jeste razlog za otkaz po posebnim propisima o štrajku.
Šta menja nacrt
Upravo tu nacrt izmena ZOSOV-a unosi novinu. Predlaže se novi, treći osnov za suspenziju licence: ako nastavnik „ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad“, i to ni nakon što mu direktor uputi pisano upozorenje. Takvo postupanje se automatski kvalifikuje kao teža povreda radne obaveze, a mehanizam je linearan — pisano upozorenje, pa suspenzija licence, pa mogući gubitak radnog mesta ako se stanje ne ispravi u roku od šest meseci.
Problem, kako ukazuju pravni analitičari portala Zelena učionica, jeste u tome što zakon ne pravi razliku između pojedinačnog, neopravdanog izostanka s posla i organizovane, kolektivne akcije nastavnika — obe bi, u načelu, mogle da potpadnu pod istu odredbu, pod uslovom da je direktor prethodno uputio pisano upozorenje.
”Direktor može svojevoljno da oduzme licencu, ako nije u dobrim odnosima s nastavnikom”
Mirjana Gašić, portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije — sindikata koji je, inače, aktivno učestvovao u pisanju dela nacrta koji se tiče prava zaposlenih — upravo ovu odredbu izdvaja kao spornu: „Sada je to toliko široko, pa ispada da direktor svojevoljno može da oduzme licencu, ako nije u dobrim odnosima sa nastavnikom“.
Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, čitav paket izmena vidi kao nastavak šireg obračuna: „Od kada je ovaj ministar prosvete seo u fotelju on sprovodi odmazdu prema prosvetnim radnicima“.
Tanja Notaroš, članica Glavnog odbora istog sindikata, za portal Mašina ocenjuje da je cilj izmena kontrola nad zaposlenima: „Žele da nas drže pod kontrolom“. Notaroš dodaje i sopstvenu ocenu da je prosvetnim radnicima već sada, kroz postojeći okvir „minimuma procesa rada“ i mogućnost otkaza, pravo na štrajk u praksi svedeno na simboličnu meru.
Da ograničenja za prosvetu nisu novost, već postoje decenijama, podseća i Milan Jevtić, predsednik kragujevačkog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika. On dodaje da Srbija jeste potpisnica konvencije Međunarodne organizacije rada koja obrazovanje ne svrstava među delatnosti u kojima je minimum procesa rada nužan — što otvara pitanje da li je aktuelno ograničenje prava prosvetara na štrajk uopšte u skladu s međunarodnim standardima koje je Srbija prihvatila.
Sa druge strane, samo Ministarstvo prosvete predložene izmene brani kao korak ka funkcionalnijem sistemu, navodeći u saopštenju da bi predložene odredbe trebalo „da dovedu do efikasnijih rešenja kada je reč o postupanju ustanova“. Ministarstvo dodaje da su predstavnici reprezentativnih sindikata učestvovali u izradi nacrta — što delom potvrđuje i sama Unija sindikata prosvetnih radnika, koja u zvaničnom saopštenju navodi da su sindikati radili „sa jasnim ciljem da se unaprede prava zaposlenih, smanje administrativne obaveze“, ali izričito dodaje da ne mogu da iznesu stav o delovima nacrta — uključujući, prema svemu sudeći, i spornu odredbu o licenci — jer im ti delovi teksta nisu ni bili predmet zajedničke rasprave pre nego što su objavljeni.
Zajednički stav reprezentativnih sindikata: „zagarantovano pravo na obustavu rada“
Svoj, vrlo precizno formulisan stav u međuvremenu su iznela i sva četiri reprezentativna sindikata prosvete zajedno — Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije. Oni traže da javna rasprava bude proširena i da u nju bude uključena šira stručna javnost.
Sindikati izričito navode da su članovi 149, 117. i 120. važećeg zakona — dakle i onaj koji danas propisuje osnove za suspenziju licence — dovoljno dobri i da treba da ostanu neizmenjeni. Protive se i uvođenju novog stava 3, koji se odnosi na sekretare škola: po njihovoj oceni, priroda posla i osmočasovno radno vreme sekretara u prepodnevnoj smeni fizički ne mogu da se ostvare istovremeno u dve ustanove, što bi nacrt, prema njihovom tumačenju, ipak zahtevao.
Najoštriju formulaciju sindikati čuvaju upravo za odredbu o suspenziji licence zbog neostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada. Prema njihovoj zajedničkoj oceni, takva odredba predstavlja „ućutkivanje nastavnika, sprečavanje slobodnog i opravdanog kritičkog razmišljanja“. Tu odredbu direktno dovode u vezu sa pravom na štrajk, ocenjujući da bi njome bilo ugroženo ono što nazivaju zagarantovanim pravom na obustavu rada.
Sindikati idu i korak dalje od komentarisanja samog ZOSOV-a: traže izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku koje bi te propise uskladile sa međunarodnim konvencijama — što se nadovezuje na ranije pomenutu primedbu da važeći Zakon o štrajku iz 1996. svrstava prosvetu među „esencijalne“ delatnosti, iako je konvencija Međunarodne organizacije rada tu ne svrstava. Vredi napomenuti da je istog dana, 18. avgusta, i Unija sindikata prosvetnih radnika Vojvodine zasebno uputila zahtev za odlaganje usvajanja ZOSOV-a, tražeći više vremena za „ozbiljan dijalog, analizu i usaglašavanje“.
Šta praktično znači za nastavnika u učionici
Ako nacrt bude usvojen u sadašnjem obliku, praktična posledica je sledeća: nastavnik koji učestvuje u kolektivnoj obustavi nastave — bez obzira na to da li je reč o zakonito najavljenom štrajku uz obezbeđen minimum procesa rada ili o spontanoj, neformalnoj solidarnosti kakva se dešavala 2024/2025. — rizikuje dva odvojena, paralelna postupka: disciplinski postupak i mogući otkaz po postojećim propisima o minimumu procesa rada u prosveti, i, ako nacrt prođe, dodatno i suspenziju same licence za rad, nezavisno od ishoda prvog postupka.
Šta dalje
Javna rasprava o nacrtu ZOSOV-a traje do 23. avgusta 2026. godine, a primedbe mogu da dostave i pojedinci, ne samo sindikati i institucije. Inicijativa Roditelji imaju prava pozvala je sve građane da svoje primedbe pošalju na zvanični za to namenjen mejl, za šta je pripremljena i forma. Više o tome OVDE.
Potpredsednik NSPRS Nikola Ćurčin je prvu tribinu u Beogradu ocenio kao neravnopravnu i formalnu, ne kao suštinski dijalog. Da li će konačan tekst zakona zadržati spornu formulaciju u neizmenjenom obliku, biće jasno tek kada se javna rasprava zvanično okonča i predlog uputi Skupštini.