Мало је песника који су деци прилазили онако како је то умео Душко Радовић – никад са висине, никад уз поуку која нужно намеће мудрост одраслог, већ с оном врстом нежности која се не глуми. Његови стихови и данас, деценијама касније, делују као да су написани јуче: кратки, враголасти, пуни љубави према детету и поверења да тај мали човек заслужује да му се обраћа озбиљно и лепо у исти мах. Зато не чуди што је, кад је требало да послужи деци из целе Европе, посегнуо баш за речима – и то за онима најтоплијим које је знао.
Пре скоро 60 година, Душко је написао ”Речник пријатељства” и у њему – 15 најлепших речи за децу.
Радовић је „Речник пријатељства“ направио поводом првог одржавања манифестације „Радост Европе“ – међународног сусрета деце који од 1969. године у Београду организује Дечји културни центар. Идеја саме манифестације била је једноставна и, за то време, прилично храбра: довести у Београд децу из различитих европских земаља, сместити их у домове њихових београдских вршњака и пустити их да се, кроз игру, песму и заједничко стварање, упознају без посредника. Радовић је за ту прилику написао и стихове за дечју химну манифестације, а „Речник пријатељства“ је био његов прилог истој идеји – речник који није требало да учи децу граматици или правопису, него осећањима за која је сматрао да су заједничка свој деци, без обзира на то одакле долазе.
Петнаест речи које је Радовић изабрао гласе: дете, Европа, хлеб, игра, књига, љубав, мајка, мир, отац, песма, пријатељ, птица, радост, слобода и сунце.
Кад се погледа списак у целини, јасно се види да није насумичан. Ту су, с једне стране, најближи људи и најосновније потребе детета – мајка, отац, хлеб, дом сведен на игру и песму. С друге стране су вредности за које се, у години кад је настајала „Радост Европе“, тек градио консензус на континенту раздвојеном хладним ратом: мир, слобода, пријатељ, Европа. Реч „Европа“ на списку посебно показује да речник није био замишљен као општа листа лепих речи, него као речник посвећен баш тој прилици – сусрету деце из целе Европе.
Зашто баш овакав речник
Радовић је много пута рекао да за децу треба писати као за одрасле, само много боље – једноставно, јасно, читко, без украса и без подцењивања. Речник састављен од неколико речи, уместо од стотина, савршено се уклапа у ту логику: не објашњавати деци свет кроз обиље података, него им понудити тачно онолико колико је потребно да нешто заиста разумеју и осете.
Постоји и симболика у самом тренутку настанка речника. Крајем шездесетих година, када је „Радост Европе“ покренута, идеја да деца из различитих, често идеолошки супротстављених европских земаља проведу неколико дана заједно, у истим породицама, није била мала ствар. Речник од пар основних речи, преведен и разумљив без обзира на језик, био је Радовићев начин да каже да за пријатељство, у суштини, није потребно много више од те шачице појмова.
Наслеђе које траје
Манифестација „Радост Европе“ и данас постоји, сада већ у скоро шест деценија, а „Речник пријатељства“ се повремено враћа у употребу – школе широм Србије, поводом Европског дана језика, преводе његове речи на језике земаља учесница и тако га симболично обнављају из генерације у генерацију.
Списак 15 је зато мали, али прецизан пример онога по чему је Радовић остао упамћен – уверења да се највеће истине, укључујући и оне о пријатељству међу народима, најбоље говоре најједноставнијим речима.