Prekomerna telesna težina ili pretilost kod dece danas je veliki problem. Roditelji ne pridaju veliku važnost pravilnoj prehrani svoje dece dok se ne pojave posledice. Nažalost, ova posledica nije ograničena samo na prekomernu težinu, što narušava skladan fizički izgled. Estetski kriterijumi su samo je jedan od razloga za reagovanje, ali postoji nešto puno važnije – zdravlje.
Medicinska praksa, kao i brojna istraživanja, pokazuju da se velik broj pretile dece suočava s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Neki od njih su poremećaji metabolizma, rasta, spavanja, polnog razvoja, dijabetesa, teskobe, depresije.
Istovremenono, pretila deca imaju veću tendenciju bolestima srca, jetre, raka i moždanog udara.
Dragi roditelji, ovo je samo dio posledica koje se mogu dogoditi u telu vašeg deteta ako je sklono pretilosti. Zbog toga je važno reagirati na vreme.
Pravilna ishrana se stvara od prvih zalogaja
U prvim mesecima dojenje (majčino mleko) ili adaptirana mlečna formula je jedini i najvažniji dečji obrok. Međutim, kako dojenče raste, tako rastu i njegove potrebe. To znači da je razvoj detetovog probavnog i nervno-mišićnog sistema dosegao određenu količinu i postupno prelazi na čvršću hranu. Taj se postupak odvija postupno i pažljivo, pravilnim odabirom namirnica i kontrolom kako beba reagira na njih.
Kašice, mešavina mešanog voća ili povrća, zobene pahuljice za bebe, meso, supe, voćni kompoti i sokovi prvi su čvrsti obroci. Takođe, je važno da obroci budu uvek sveži, u određeno vreme i ograničeni. Roditelji čine veliku grešku kada teraju svoju bebu da jede celi obrok ili kada ga intenzivno hrane onim što najviše jede.
Dakle, o roditeljima zavisi hoće li beba započeti zdrav život.
Razvoj deteta i pravilna prehrana
Zdrava prehrana ključni je uslov za pravilan rast i razvoj dece. To je najvažnije u tom razdoblju, jer omogućuje mozgu, kostima i drugim organima da ostvare svoj puni potencijal. Ima velik udio u emocionalnom, mentalnom i socijalnom razvoju deteta. To znači da je pravilna ishrana povezana s količinom energije dece, njihovim raspoloženjima, društvenosti, koncentracijom, uspehom u školi.
Zdrava prehrana u tom razdoblju znači da dete jede iz svake skupine hrane ono što je najpotrebnije:
Jaja – značajan izvor gvožđa, folata i ostalih vitamina B sgrupe, vitamina A, E, cinka, fosfora, antioksidansa. Belance sadrži sve potrebne proteine, dok su žumanjci izvor esencijalnih masnih kiselina. Jaja imaju značajan uticaj na rast i razvoj središnjeg nervnog sustava.
Mleko i mliječni proizvodi – ključna hrana za dečju prehranu jer je najveći izvor kalcijuma potrebnog za razvoj kostiju i koštanog sistema.
Pileće meso – izvrstan je izvor proteina, kalciijuma, fosfora, gvožđa.
Riba – hranjiva i najuravnoteženija hrana; bogata je kalcijumom i svim potrebnim vitaminima i mineralima. Sadrži najmanji postotak masti i holesterola iz ostalih vrsta mesa.
Žitarice – sadrže vitamin B i folnu kiselinu, važne za strukturu mišića. U zdravoj ishhrani insistira se na konzumiranju žitarica, dok se rafinirane žitarice ne preporučuju jer su u procesu obrade izgubile svoje važne hranjive sastojke.
Voće i povrće – glavni su izvor vitamina i minerala koji su deci neophodni za rast i razvoj. Vlakna iz voća i povrća regulišu probavu i probavni sustav.
Budući da različita hrana ima različite mešavine hranjivih sastojaka, neophodna je raznolikost.
Recite „stop” slatkišima i grickalicama
Činjenica je da deca vole slatkiše i grickalice, kao i to da često preteruju. Možemo reći da su za to krivi roditelji jer su šećer u prehranu svog deteta uveli rano dok je još bilo dete. Naime, mame i tate slatkiše često koriste kao nagradu za dobro ponašanje. Štoviše, ako imaju naviku jesti nešto slatko nakon ručka, svesno ili nesvesno to prenose detetu. To stvara loše navike koje je kasnije teško iskoreniti.
Mala je šansa da će deca zauvek izbaciti slatkiše i grickalice iz ishrane. Tada je rešenje svesti ih na minimum. Takođe, postoji mogućnost pronalaska zamene za njih u obliku voća i integralnih proizvoda. Roditelji ovde moraju da igraju ključnu ulogu. Ne samo da moraju biti strogi, već i delom moraju dati dobar primer detetu.
Adolescenti i pretilost
Dečja pretilost se javlja u ranijoj dobi, ali problemi koje ona stvara nastavljaju se i kasnije. Pretilost može biti veliki problem u adolescenciji. To je prelazno razdoblje u ljudskom životu, odnosno vreme kada dete postupno postaje odrasla osoba. Adolescenciju obeležava razvoj intelektualne, socijalne, emocionalne i polne zrelosti, a pretilost može uticati na svaku od njih.
Problemi koji se mogu pojaviti kod pretilih adolescenata u tom razdoblju su: smanjeni hormon rasta i usporeni rad hormona štitnjače, usporena polna zrelost, rani menstrualni ciklusi kod devojčica, loša koncentracija, anksioznost i socijalna udaljenost.
Kako spriječiti pretilost kod dece?
Postoji nekoliko jednostavnih načina prevencije pretilosti kod dece, a oni su preporuka svim roditeljima:
Pravilan odabir hrane.
Ograničeni obroci (3 obroka i 2 međuobroka).
Jedite svaki obrok u određeno vreme.
Kuhana i pečena hrana umesto pržene.
Ne poslužujte velike porcije.
Ne prisiljavajte dete da jede sve s tanjira.
Pravilno i sporo žvakanje hrane.
Veći unos tečnosti (voda, ne sokovi).
Slatkiši nisu nagrada.
Telesna aktivnost je vrlo važna.
Autor: Teodora Petrović