Деца млађа од 2 године не би требало да буду изложена екранима уопште. Ово је званично саопштење шведске јавне здравствене власти, које има за циљ да млади смање коришћење телефона.
„Морамо да вратимо контролу и дамо деци могућност да имају другачију врсту детињства“, рекао је Јакоб Форсмед, министар за социјална питања и јавно здравље.
Намера шведске политике – и других сличних широм света – јесте да смањи ометања, промовише здрав развој и помогне очувању невиности детињства. Међутим, неки стручњаци се питају да ли су смернице — колико год добронамерне — можда превише нереалне и превише осуђујуће да би их се родитељи придржавали.
Које су препоруке Шведске?
Постоје четири главне категорије на које се односе нове шведске препоруке о времену испред екрана:
Трајање. Нема екрана за децу млађу од 2 године, максимално сат времена за децу узраста од 2 до 5 година, два сата за децу узраста од 6 до 12 година и три сата за тинејџере.
Контрола. Шведска препоручује да се придржавате старосних ограничења које постављају друштвене мреже и компаније за игре, као и да родитељи воде рачуна о томе шта њихова деца користе.
Спавање. Нема екрана пре спавања или у спаваћој соби. (То је вероватно добар потез и за одрасле, кажу научници.)
Саморефлексија. Родитељи би требало да размишљају о сопственом времену испред екрана, које може да утиче на њихову интеракцију са децом и да одреди модел понашања детету.
Шта друге земље предлажу за малу децу?
Шведске смернице за малу децу и екране надовезују се на сличне препоруке на другим местима. Друге земље предлажу да најмлађа деца користе екране само за видео ћаскање са одраслима које познају.
Педијатријски здравствени стручњаци у Сједињеним Америчким Државама и Ирској не препоручују екране пре 18 месеци, осим за видео ћаскање са одраслима које познају. Према стручњацима у Канади и Аустралији, та граница се помера такође на 2 године, али они, као и Швеђани, не праве изузетке за ћаскање.
У Француској се препоручује да деца млађа од 3 године не морају да буду изложена екранима — укључујући телевизију.
Зашто треба подржати да најмлађа деца расту без екрана?
Многи стручњаци сумњају да постоји било каква образовна корист од употребе екрана за децу која још увек уче да ходају, говоре, осећају, друже се и откривају свет око себе. Неки такође брину да би превише пасивног времена испред екрана могло да учини децу мање активном током критичних година.
Са неуробиолошке тачке гледишта, огроман развој се дешава у првим годинама живота. Према томе, једноставно не постоји замена за тродимензионални свет.
Студија која је укључивала око 7.100 парова мајка-дете, објављена прошле године у ЈАМА Pediatrics, открила је да је више времена испред екрана у првој години било повезано са развојним кашњењима у комуникацији и решавању проблема када су деца имала између 2 и 4 године.
Које су критике на рачун политике забране екрана?
Неки истраживачи сматрају да је политика забране екрана једноставно нереална. Који родитељ није дао избирљивом детету телефон да би се смирило у јавности или да би купио себи толико потребно време за мир и самоћу?
Нажалост, дуже радно време за родитеље, мања породица, урбанизација и општи страх од пуштања деце да се играју сама напољу значе да су малишани често мање у стању да се забављају онако као што смо ми некада у детињству.
Андрев К. Прзибилски, професор људског понашања и технологије на Универзитету Оксфорд у Британији, рекао је да би забране могле “посрамити“ родитеље који имају мало других опција да направе другачије изборе. Такође је рекао да је количина времена мање важна од врсте активности на телефону. Ипак, подржао је идеју да мора постојати равнотеже света на мрежи и света ван мреже.
Шта је са децом школског узраста?
Смернице Шведске ступиле су на снагу у правом тренутку, односно на почетку нове школске године, таман да се деци ограничи приступ екранима. У Сједињеним Америчким Државама, најмање осам држава ове године је смањило употребу телефона током наставе.
На већину оваквих идеја и приступа утицао је извештај који је УНЕСКО објавио 2023. године и који је открио да употреба паметних телефона може пореметити учење у учионици. Чак и само поседовање мобилног телефона у непосредној близини (са обавештењима која непрекидно долазе!) довољно је да доведе до тога да ученици изгубе пажњу са задатка који треба да ураде.
Што се Швеђана тиче, још немају политику о телефонима у школама, али је у плану.
