Главобоље, бол у грудима, у леђима и мишићима, могу да се појаве када је дете под стресом, а најбољи лек за њих су цртање, сликање, креативне и игре с лоптом…
Притисак школе, разни рокови, упознавање нових људи, привикавање на нову животну ситуацију или „растезање” између захтева школе, родитеља и друштвеног живота лако могу да доведу до осећаја стреса код многе деце. Због тога је важно да родитељи разумеју и умеју да препознају симптоме код деце који могу да изазову стрес, како би били у стању да им помогну. Најчешћи узроци стреса код школске деце су:
Проблеми са варењем
Проблеми са желуцем, мучнина, повраћање или дијареја могу врло лако да буду симптоми стреса код школске деце, нарочито ако се често појављују или изгледају као да су прерасли у хронично стање.
Срчани проблеми
Повећан број откуцаја, лупање срца и висок крвни притисак симптоми су који могу да се појаве када је дете под стресом. Уколико трају дуже, овакви симптоми могу да изазову стварне срчане болести. Због тога се ученицима и студентима који осећају лупање срца препоручују вежбе дубоког дисања или других активности које могу да их опусте како би смањили стрес и вратили откуцаје срца на нормалу.
Болови
Главобоље, бол у грудима, бол у леђима или генерално болови у телу, односно мишићима, могу да се појаве када је дете под стресом. Ови болови понекад могу да створе заблуду да се ради о некој стварној физичкој болести. Олакшање детету могу да пруже активности које га опуштају, на пример цртање, сликање, игра с лоптом итд.
Спавање
Промене навика спавања такође су знак стреса. Нека деца могу да спавају много више него што је уобичајено, а то је, у ствари, одбрамбени одговор организма у борби са стресом. Ипак, много је више оних који имају проблема са спавањем и ноћу остају будни са разним тескобним мислима о извору и разлогу свог стреса.
Ослабљен имунолошки систем
Нека деца разболевају се чешће од својих вршњака. Један од могућих разлога је што је њихов имунолошки систем једноствано ослабљен, због чега су осетљивији на вирусе и болести.
Промене у тежини
Такође је могуће да се деца једноствано окрену храни како би се лакше изборила са својим стресом, док други могу да изгубе апетит и почну да прескачу редовне оброке. Ове нездраве навике могу лако да доведу до гојења или губитка тежине.
Физиолошке промене
Одређене физиолошке реакције активирају се када ум осети да је тело у опасности. Када се то догоди, хормони стреса кортизол и адреналин преплаве тело изазивајући неколико физичких промена. Убрзано дисање, број откуцаја срца и метаболизам се убрзавају да би се омогућио бржи проток крви. Чула се изоштравају а знојење појачава, како би се тело под стресом брже охладило.
Извор: Новости