Исхрана деце од 0 до 5 година

децембар 15, 2016

Исхрана деце је кључни фактор раста и развоја сваког детета. Исхрана деце у великој мери утиче на све аспекте одрастања: физички, емотивни, социјални и ментални. Деца у току свог раста уче све што ће им бити потребно кад буду зреле особе, а један од најбитнијих фактора је моћ концентрације и учења.
dete
Деци је, за разлику од одраслих, много важније какве намирнице ће да уносе, а у њима неби требало да има индустријских производа пуних шећера и соли, вештачких боја, заслађивача, стимуланса, дакле – адитива. Сви смо чули за изреку „здравље на уста улази“ а да би деца била и остала здрава, потребно је да у исхрани уносе свих 7 „стубова“ здраве исхране: беланчевине, угљене хидрате, масти, влакна, витамине, минерале и воду.
Деци не треба стално давати исту, монотону храну, јер само разноврсном нутритивно вредном (храњивом) исхраном дете добија управо оно што му је потребно. Родитељи у великој мери могу да утичу на то да ли ће дете да буде пробирљиво у исхрани, па често праве грешке, а да тога нису ни свесни. Најлошија ствар је да пустите дете да једе шта хоће, колико хоће и када хоће.
Навике у исхрани које имамо у одраслом добу стичемо у првих 7 година живота, па хајде да тих 7 година уложимо тако да деца усвоје важности 7 стубова здраве исхране.
Седам стубова здраве исхране
Беланчевине (протеини) су градивне материје свих ћелија организма, али учествују и у многим другим процесима: опоравак ћелија, производња енергије и др. Састоје се од аминокиселина, а неке од њих (есенцијалне аминокиселине) се морају уносити храном, јер их организам не може створити. Најбољи извори беланчевина у исхрани деце су: месо, риба, јаја, млеко и млечни производи и језграсти плодови.
Угљени хидрати служе за добијање енергије. Постоје две категорије угљених хидрата: рафинисани (шећер, слаткиши и мед) и комплексни (житарице, воће и поврће). Први дижу ниво шећера у крви веома брзо и тако обезбеђују брзу енергију, али исто тако брзо се и потоше, изазивајући осцилације расположења, дакле „шокирају“ организам. Родитељи би требали да деци претежно дају комплексне угљене хидрате који споро ослобађају енергију и држе организам дуже у стабилном раду.
Масти су неопходне за рад органа, функцију мозга, али и за производњу енергије, хормона и ензима. Без масти, неки витамини просто не функционишу. Два су основна типа масти у сваком организму: засићене (месо, јаја, млечни производи) и незасићене (биљно уље, маслиново уље, језграсто воће, рибље уље). Ове друге су здраве масти и њих треба уносити више од ових првих.
Влакна у исхрани деце су веома битна. Она служе за здравље црева и посредно спречавају многе болести. Влакна су саствани део биљака а деле се на растворљива и нерастворљива биљна влакна. Растворљива влакна (пасуљ, грашак, јечам) апсорбују воду у цревима, мешају храну у кашу и смањују брзину варења шечера и апсорпцију у крвоток. Нерастворљива влакна (у листовима и стаблу поврћа и житарица) се не разлажу у води, већ и смекшавају столицу и тако олакшавају пробаву.
Витамини и минерали су у дечијој исхрани неопходни, али не у мери колико су потребне беланчевине, угљени хидрати и масти. Витамини из воћа и поврћа учествују у многим важним процесима: стварање енергије и хормона, јачање имуног и нервног система, здравља косе, коже, костију и ноктију. Витамини могу бити растворљиву у води (Ц, Б) и мастима (А, Д, Е, К). Кувањем се разграђују, па их је најбоље користити у свежем или динстаном облику (као кашице). Минерали су дечијем организма потребни у многим процесима: изградњи костију, зуба, одржавање течности, регулисање нивоа шећера и производњу хемоглобина.
Вода сачињава више од 75% запремине одојчета или 70% малог детета. У води се растварају минерали, витамини, шећери, аминокиселине и многи други нутријенти. Вода је неопходна је за живот и за већину реакција организма. Деца имају нешто другачији метаболизам од одраслих, јер се мање зноје и брже загревају. Одојчад сву потребну воду добијају сисањем, а када су топли дани и дете има повишену температуру потребе за водом су и веће. Деца узраста 4-6 година треба да уносе 30-50% више течности од деце узраста 1-3 године.
Исхрана деце по узрастима
4-8 месеци
Првих 4 месеца живота, беба све своје потребе задовољава сисањем, тако да свака дојиља треба да уноси око 300 кцал дневно више него када не доји. Већ око 4. месеца због повећање калоријске потребе у бебину исхрану се уводе и други храњиви састојци, минерали, витамини. Беби већ тада може бити понуђена храна која није млеко, па чак и чврста храна – житарице. Почиње се са пиринчем и кукурузом, које су лако сварљиве и нису изазивачи алергија, јер не садрже ни глутен. Потом се у исхрану око 5. месеца уводи поврће благог укуса (нпр. шаргарепа, кромпир, грашак, бундева) у виду пиреа. Следи увођење воћа прво као сокова, а потом и пасираних плодова (брексва, крушка, јабука, банана), затим меса, јаја и млечних производа (млади сир, јогурт). После 7. месеца беби већ ничу први зуби, па може бити раздражљива.
8-12 месеци
Када дете напуни 8 месеци, у исхрани већ доминира чврста храна. Исхрана деце у овом периоду је у знаку прелаза са пасиране на чврсту храну и овај прелаз је веома битан. Веома је битно да та храна буде нутритивно вредна, па поред сисања треба да се детету даје редовно и месо, поврће, воће, житарице. У ово време дете почиње да самостално узима храну рукама. Не брините ако беба не поједе целу порцију. У исхрану се уводи риба (ослић, пастрмка, лосос), тамнозелено поврће, парадајз и купус. Развијењем дигестивног тракта бебе у овом узрасту могу имати колике (грчеве) који пролазе на крају 4. месеца.
1-2 године
Дете када напуни годину дана, оно је активно, игра се и скаче, проучава свет око себе, држи кашику и често се игра са храном. Труди се да постане независно у исхрани и усваја нове вештине. Због честих ужина и све више зуба, добро је почети са оралном хигијеном у средини овог узраста. Месо је битно у исхрани јер се дете развија и има повећану потребу за гвожђем. Исто тако потреба за калцијумом који изграђује зубе и кости је повећана, детету треба давати млечне производе, па млеко нека буде пуномасно. И други минерали су такође битни па исхрана деце треба да садржи и јаја и житарице.
2-5 година
Навике у исхрани се стичу од малих ногу.
Дете се у овом узрасту самостално храни, а исхрана треба да му буду подељена у пет оброка: доручак, ужина, ручак, ужина, вечера. Ако је гладно или нерасположено, треба му дати и више ужина. И даље су деца опрезна кад је реч о топлоти оброка, не давајте му сувише хладну ни врућу храну. У ово доба дете већ иде у јаслице и вртић, дакле, развија се и социјални аспект његове личности. Дете се у овом добу највише угледа на родитеље. Неколико основних група намирница детета у овом узрасту су: хлеб и житарице, поврће, воће, млеко и млечне производе, месо, јаја и и рибу. Нагласак је и даље на разноврсној и здравој исхрани, а нове намирнице се могу уводити и у виду ужина.
5-7 година
Предшколска деца имају омиљену храну и уживају у њој. Схватају зашто одређене намирнице треба кувати, а неке не и знају да треба да перу руке пре јела. У овом узрасту деца већ имају изграђене навике у исхрани. Деци треба дати редовних 5 оброка на дан и усмерити их на физичку активност, игру, како би потрошили калорије које уносе. Групе намирница су углавном исте као и пре, али сада се већ могу уводити и мање масни млечни производи, који садрже доста калцијума, али имају мање засићених масноћа. У исхрани деце треба повећати унос сложених угљених хидрата, јер су потребе за енергијом (услед интезивније физичке активности) веће. Исто тако, поврће и воће треба деци редовно давати, а сокове мање. Од намирница деци у овом узрасту сте увели све што и одрасли могу да једу. Потрудите се да то буде здрава, нутритивно вредна исхрана.
Делови текста су објављени у каталогу-сликовници Металац посуђа и на ФБ страни Металац посуђа
Аутор: Јасна Анђелковић, нутрициониста

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама