Sedela sam na krevetu, besciljno skrolujući kroz Instagram postove mama koje su, očigledno, toliko bolje od mene. Srećnije, lepše, negovanije, sposobnije. Bolje mame i uspešnije poslovne žene. Iz druge sobe začula sam glasić: „Mama, ne mogu da zaspim…“ a sve što sam ja mogla da ponudim bilo je jedno kratko: „Dobro, ljubavi…“. Bez rešenja, bez pokušaja da je utešim. Jer mi je ponestalo rešenja.
Moj muž je to, očigledno, osetio. Oprezno me je upitao: „Dušo? Je l’ sve ok?”
Razmislila sam, za trenutak, o tom pitanju. O tome kako me neprestano pritiskaju briga, krivica, stres.
Da sam htela iskreno da odgovorim, verovatno bih rekla:
Iscrljena sam. Od svega.
Bez trunke snage.
I osećam da uopšte nisam dobra majka.
Ali, ne bi trebalo da se žalim. Na toliko mnogo načina sam srećna. Volim što sam mama, volim svoj život.
Zato sam samo tako ležala i umesto da iz sebe izbacim svu ranjivost, samo sam rekla: „Ma dobro sam. Samo je danas bilo malo… teško.“
“Dobro. Hajde ovog vikenda ukradi par sati samo za sebe, ja ću se pobrinuti za sve.“. Očigledno, i on je čuo ili negde pročitao tu toliko puta ispričanu priču da je važno da mlade mame imaju vremena da se pobrinu za sebe.
Ali, znate šta je zapravo istina?
Istina je da to nije dovoljno. I vreme je da prestanete da govorite mamama da pronađu vremena povremeno da urade nešto za sebe. Kao da će nekoliko sati mesečno (pa i nedeljno) poništiti decenije kulturološki indukovanog preopterećenja zbog kog se osećamo toliko istrošeno.
Nema te kupke koja može da poništi efekte nagomilanog stresa i anksioznosti.
Nema tog izlaska s drugaricama zbog kog će nestati meseci izolacije i osećaja usamljenosti.
Nijedna dremka na svetu neće nam dati energiju potrebnu da balansiramo karijeru i roditeljstvo.
Mame su PREUMORNE i društvo mora da počne o tome da brine.
Ono isto društvo koje od nas očekuje da budemo nežne i brižne, u okruženju koje to ne uzvraća.
Zato, draga mama, upamti: S punim pravom se osećaš iscrpljeno. Ne umišljaš, jeste teško. I nisi ti kriva.
Iscrpljena si jer si od trenutka kad si obelodanila da si trudna, bombardovana gomilom netraženih saveta i priča o tome kako te težak period čeka.
Iscrpljena si jer si morala da se vratiš na poseo pre nego što si za to bila spremna, dok su istovremeno upirali prstom u tebe, jer „biraš karijeru pre porodice“.
Iscrpljena si jer osećaš kao da neprestano moraš da se pravdaš zbog svojih odluka. Da radiš ili da ne radiš. Da predugo dojiš ili da ne dojiš. Da upišeš dete u vrtić ili da ostaneš s njim kod kuće.
Iscrpljena si jer sve vreme žongliraš između toga da provedeš kvalitetno vreme sa svojom bebom ili da podlegneš pritisku da imaš sređenu kuću sa Instagrama.
Iscrpljena si jer, nakon čitavog dana u kući, sa bebom, osećaš da bi trebalo da budeš poželjna, nasmejana, raspoložena supruga.
Iscrpljena si jer te svaki čas pitaju koliko ti je još ostalo da izgubiš kilograma do svoje „stare kilaže“. Kao da je to ultimativni cilj!
Iscrpljena si jer ti nedostaju prijateljice.
Iscrpljena si jer predugo sipaš iz iz svoje šolje svima oko sebe, a zaboravljaš da nešto ostaviš za sebe.
Već sam to rekla i reći ću ponovo: Mama, ne radiš ništa pogrešno. Jednostavno je TOLIKO teško.
I sva ta iscrpljenost nije tvoja krivica.
E sad, neka rešenja na sve ove situacije su očigledna, ali neka baš i nisu. Jer to zapravo nisu problemi koje si TI stvorila. To su samo manifestacije pogrešno postavljenih društvenih očekivanja i pritisaka koji čine da se majke tako često osećaju promašeno. I mada to nije ni jednostavno ni fer, izgleda da niko drugi neće doći da stvari popravi, osim nas samih.
I ne govorim ovde o toploj kupki ni o čaši vina popijenoj na miru.
Govorim o pravu da budemo ranjive.
O odbijanju da izgubimo sebe pokušavajući da budemo sve što društvo očekuje – savršene majke i savršene žene.
Tako što se nećemo stideti da biramo, odlučujemo ono što je najbolje za našu porodicu, šta god društvo o tome mislilo. Ni da budemo ranjive, kad se tako osećamo.
Ranjivost nije sramota, vrlo često, ona je put ka izlečenju.
Tako što ćemo, otvoreno i jasno, reći šta nam je potrebno i šta očekujemo. I nećemo se zbog toga nikom izvinjavati.
I, a ovo je možda najvažnije, tako što ćemo biti podrška svakoj mami koju poznajemo – da ona uradi to isto.
Jer, ako ćemo biti iskreni, niko na ovom svetu nije hrabriji od majke.